Тахлил муаммоси. Унгтомонли чикиш. Чаптомонли чикиш. Лексик тахлилчилар (сканерлар) ва уларни қуриш принциплари Синтаксис тахлилчи



Download 2,28 Mb.
bet2/4
Sana01.06.2022
Hajmi2,28 Mb.
#628396
1   2   3   4
Bog'liq
8-МаърузА

Тахлил муаммоси.

  • Ёки қуйидагича келтириб чиқариш мумкин:
  • 2) E  T 4)  (E+F)*x
  • 3)  T*F 7)  (E+y)*x
  • 6)  T*x 2)  (T+y)*x
  • 4)  F*x 4)  (F+y)*x
  • 5)  (E)*x 6)  (x+y)*x
  • 1)  (E+T)*x
  • 2,3,4,5,1,2,4,6,4,7,6.
  • 2,3,6,4,5,1,4,7,2,4,6

Чап томонли чиқиш.

  • Биринчи чикишнинг хар бир боскичида сентенциал форманинг энг чап нотерминали грамматиканинг бирон бир туғилувчи қоидаси ёрдамида алмаштирилди. Шу сабабли ушбу чиқиш чап томонли чиқиш дейилади.

Ўнг томонли чиқиш.

Ўнг томонли хам, чап томонли хам чиқишга эга бўлмаган грамматикага мисол G({a,b},{S,B,C,D},P,S) – грамматика берилган, Р қоидалар: Кўриниб турибдики, ушбу грамматика 1-турдаги КС грамматика хисобланади

Тахлил муаммоси.

  • Гапни унг томонли тахлили унг томонли чикишни кулланилган холда гапни генерация килиш учун тугилувчи коидаларнинг тескари кетма кетлиги хисобланади; масалан, юкорида келтирилган холда унг томонли тахлил куйидагича ёзилади:
  • 6,4,2,7,4,1,5,4,6,3,2.
  • Гапни чап томонли тахлили чап томонли чикишни кулланилган холда гапни генерация килиш учун тугилувчи коидаларнинг кетма-кетлиги сифатида аникланади. Ушбу холда чап томонли тахлилни куйидагича ёзиш мумкин:
  • 2,3,4,5,1,2,4,6,4,7,6.

Тахлил муаммоси.

  • Тугилувчи коидалар кетма-кетлигининг тескари тартиби шу билан богликки, унг томонли тахлил гапни бошлангич белгига келтириш сифатида каралади, гапни бошлангич белгидан бошлаб генерация килиш эмас (пастдан юкорига караб тахлил). Шуни таъкидлаш керакки, хар бир тугилувчи коидадан иккала чикишда хам бир хил сон марта фойдаланилади (тахлилларда).

Download 2,28 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish