Tafakkur avlodi


-илова. 1930 йил 1 январ ҳолатига кўра



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/101
Sana06.06.2022
Hajmi2,73 Mb.
#640165
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   101
Bog'liq
Yakubova Dilorom (2)

2-илова. 1930 йил 1 январ ҳолатига кўра 
Шеробод колхозларининг иқтисодий 
аҳволи
317
Колхозномлари Плуг Омоч
От
Хўжаликлар сони
Камбағал 
деҳқонлар
Ўрта ҳол 
деҳқонлар
Б а д а в л а т 
хўжаликлар
Қизил ой
7
1
7
20
-
4
Кун чиқиш
19
20
10
100
11
31
Охунбобоев
4
1
10
10
-
11
Қизил камбағал
4
5
22
6
20
-
Қизил юлдуз 
6
8
25
-
5
17
Озод турмуш
7
2
15
20
2
-
Қизил жамият
9
1
14
3
55
-
Қизил байроқ
5
10
3
-
-
19
317 
Турсунов С., ва бошқалар. Шеробод тарихидан лавҳалар. –Б. 241.


ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ 
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
191
3-илова. СССРда ингичка толали пахтанинг 
экилиши. Республикалар кесимида, гектар 
ҳисобида
318
Республика номлари
Йиллар
1928
1929
1930
1931
1932
1933
Ўзбекистон
-
5
205
940
5,490
9,075
Туркманистон
33
108
1,013
5,185
14,779
17,623
Тожикистон
-
25
3,532
14,227
21,524
23,041
Озарбайжон
1
2
40
892
8,435
26,005
Жами: 
34
140
4,790
21,244
50,228
76,344
4-илова. 1932-1933 йилларда ингичка толали 
пахтанинг Пима ва Маарад навлари бўйича кўр
-
сатгич. Туманлар кесимида га/ц ҳисобида
319
Туманлар
1932 йил (биринчи 
экилган йили)
1933 йил
Америка 
нави
Миср 
нави
Америка 
нави
Миср 
нави
Шеробод 
12,0
1,2
7,8
7,7
Термиз 
6,6
1,8
5,3
4,2
Жарқўрғон 
4,5
2,2
5,2
4,7
318 
Истомин М.С. Сурхондарёда ингичка толали пахтадан юқори ҳо
-
сил олиш агротехникаси.–Б. 5.
319 
Истомин М.С. Кўрсатилган асар. –Б.7.


Якубова Диларам Таджиевна
192
5-илова. 1943 йилда Шеробод туманида пахта 
хом ашёсининг тайёрланиши
320

Селсовет ва колхоз номлари
Миср нави (ингичка 
толали)
Америка нави
Колхозлар
Селсоветлар Га
ҳосил
ц / га
Ялпи
га ҳосил
ц / га
Ялпи
1
Кунчиқиш
Истара
93
7,3
678,9
-
-
-
2
Янги йўл
168
8,0
1344,0
-
-
-
3
Тўрахўжаев
106
7,7
816,2
-
-
-
4
Меҳнат-озод
74
7,0
518,0
-
-
-
5
Коммунизм
56
7,5
520,0
-
-
-
Селсовет бўйича
497
7,8
3877,1
-
-
-
6
Сталин
Гиламбоб
76
65
58
65
9,3
604,5
-
-
-
7
Калинин
9,5
722,0
-
-
-
8 Байналминал
8,0
522,0
-
-
-
9
Охунбобоев
9,5
551,0
-
-
-
Селсовет бўйича
264
9,08 2399,5
-
-
-
10
КИМ
Хуррамшо
120
64
48
54
7,6
410,4
-
-
-
11 Деҳқонобод
7,2
864,0
-
-
-
12
Яхти йўл
8,5
544,0
-
-
-
13
Қизил 
Октябрь
7,89 378,7
-
-
-
Селсовет бўйича
286
7,7
2197,1
-
-
-
14
Фрунзе
Работак
38
117
7,16 837,72
-
-
-
15 Қизил гул
9,0
342,0
-
-
-
Селсовет бўйича
155
7,6 1179,72
-
-
-
16 Ворошилов
Такия
45
40
158
7,65 1208,7
-
-
-
17
Сталин
7,5
337,5
-
-
-
18 Ўзбекистон
7,5
300,0
-
-
-
Селсовет бўйича
243
7,55 1846,2
-
-
-
19
Ленин
59
7,1
418,9
-
-
-
20
Куйбишев
Гегирдак
64
63
90
118
7,5
885,11
-
-
-
21 Комсомол
9,0
576,0
-
-
-
22
Каганович
7,1
447,3
-
-
-
23
Калинин
7,15 643,5
-
-
-
Селсовет бўйича
394
7,55 2970,7
-
-
-
24
Киров
Сеплон
87
93
92
97
60
-
50
12,0
600,0
-
-
-
25 Социализм
12,5 1087,5
-
-
-
26
Иттифоқ
11,4 1060,2
-
-
-
27
Молотов
8,4
772,8
-
-
-
28 Коммунизм
8,5
824,5
-
-
-
29
Гулистон
7,0
420,0
-
-
-
30 Озод батрак
-
-
63
8,5 533,5
Селсовет бўйича
479
9,95 4765,0 63
8,5
533,5
320 
Шеробод туман давлат архиви. С 42-фонд, 1-рўйхат, 371-иш, 
109-110 варақлар.


ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ 
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
193
31 Карл Марк
Таллашқон
278
105
58
-
-
-
77
11,0
847,0
32
Фрунзе
9,5
26,41
-
-
-
33
Правда
8,1
850,5
-
-
-
34 Пахтақум 
11,5 667,0
-
-
-
Селсовет бўйича
441
9,6
4158,5 77
11,0
847,0
35
Ленин
Оққўрғон
-
98
-
-
-
-
64
8,7
557,0
36
Фабрика
-
-
39
12 468,0
37
Қизил 
Байроқ
8,5
833,0
-
-
-
38 Ёш ленинчи
-
-
62
15,0 930,0
Селсовет бўйича
98
8,5
833,0 165 11,85 1955
39
Сталин
Зарабоғ 
-
-
-
-
69
15,0
1035
40
Қизил 
қаҳрамон
-
-
55
16,2 887,75
Селсовет бўйича
-
-
-
124 15,5 1922,75
41 Охунбобоев
Хўжаулкан
39
44
-
-
-
49
16,0
784,0
42 Большевик
11
429,0
-
-
-
43
Янги 
турмуш
7,1
312,4
-
-
-
Селсовет бўйича
83
8,9
741,4
49
16,0
784,0
44
Сталин
Пошхурд 
-
-
-
-
-
-
30 11,09
330
45
Чкалов
-
-
20
11,6 232
46
Тельман
-
-
28
11,4 319
47
Қизил 
қаҳрамон
-
-
-
-
-
Селсовет бўйича
78
11,3
881
48
Андреев
Хатак 
27
6
-
-
-
-
-
27,5
9,0
247,5
49
Ленин
7,54 203,58
-
-
-
50
Қизил 
меҳнат
13,0
78,0
-
-
-
51
Қизил 
Октябрь
-
-
46,5
8,5 395,0
52 Ворошилов
-
-
16,0
7,5 120,0
Селсовет бўйича
33
8,53 281,58
90,0
8,47
762,5
53
Сталин
Кампиртепа 
32
38
9,5
361,0
-
-
-
54
Ленин 
8,83 282,0
-
-
-
Селсовет бўйича
70
9,2
643,0
-
-
-
55
Ленин
Хомкон 
11
6,2
68,2
-
-
-
Селсовет бўйича
11
6,2
68,2
-
-
-
Район бўйича
3054
8,5 259590 646 11,9 7687,4


Якубова Диларам Таджиевна
194
6-илова. 1929-1974 йилларда Сурхондарё ви
-
лоятида қурилган йирик суғориш каналлари
321
Канал номлари
Ишга т
уширилган йили
Таъминот ман
-
баи (дарё)
Лойиҳа маълумотлари
Сув с
арфи –
м
3

ек
Уз
унлиги
Суғориш м
айдони – 
минг г
ек
тар ҳисобида
Ҳазорбоғ
1929
Тўпаланг
48
49
25
Қумқўрғон 
1932
Сурхондарё 
27
76
13
Занг 
1966
Сурхондарё 
85
90
60
Шеробод магистрал
1971
Сурхондарё 
110
27
100
Аму-Занг машина
1973
Амударё 
25
56
70
Тўпаланг-Қоратоғ 
1974
Тўпаланг 
40
38
45
7-илова. 1963 йилда Сурхондарё вилоятида 
пахта хом ашёсининг тайёрланиши
322
(туманлар кесимида)
Туманлар 
Ғўза майдони 
(минг гектар)
Ялпи пахта 
ҳосили
(минг тонна)
Ҳосилдорлик
(ц/га)
Денов
35,9
121,8
34,0
Термиз 
20,3
34,6
17,0
Шеробод 
13,8
20,1
14,6
Шўрчи 
37,2
104,6
28,2
Вилоят бўй
-
ича:
107,2
281,1
26,2
321 
Народное хозяйство Узбекской ССР в 1975 г. –С. 144-145.
322
Советский Узбекистан за 40 лет. – С. 228.


ЎЗБЕКИСТОНДА ПАХТА ЯККАҲОКИМЛИГИНИНГ 
ЎРНАТИЛИШИ ВА УНИНГ НАТИЖАЛАРИ
195
8-илова. Ўзбекистон колхоз, совхоз ва бошқа 
давлат хўжаликларида пахта хом ашёсининг 
машиналар ёрдамида терилиши
323
(умумий ишнинг фоизи ҳисобида)
Йиллар
Ко
лх
оз, совх
оз в
а бошқа 
дав
ла
т хўжа
ликларида
Ко
лх
озлар
да
Совх
озлар в
а бошқа дав
-
ла
т хўжа
ликларида 
Йиллар
Ко
лх
оз, совх
оз в
а бошқа 
дав
ла
т хўжа
ликларида
ко
лх
озлар
да
Совх
озлар в
а бошқа дав
-
ла
т хўжа
ликларида 
1960
18
15
32
1967
36
32
50
1961
7
6
13
1968
40
36
53
1962
10
10
15
1969
28
25
38
1963
14
12
23
1970
33
28
50
1964
20
18
29
1971
40
35
57
1965
23
20
34
1972
46
41
60
1966
31
28
45
1973
55
50
68
9-илова. 1954 йилда Сурхондарё вилоятида 
ингичка толали пахтанинг етиштирилиши (Ту
-
манлар кесимида)
324
Туманлар
Ер майдони (гек
-
тар ҳисобида)
Ҳосил 
(га/ц)
Ялпи ҳосил 
(тонна ҳисоби
-
да)
Термиз
5040
21,2
10,685
Жарқўрғон 
8094
22,8
18,455
Шўрчи
8200
13,0
10,715
Шеробод
4300
17,9
7,667
Ангор 
7300
16,6
12,107
Вилоят бўйича 
жами:
32,934
18,1
59,629
323 
Народное хозяйство Узбекской ССР за 50 лет. –С. 108.
324 
Истомин М.С. Сурхондарёда ингичка толали пахтадан юқори 
ҳосил олиш агротехникаси. –Б. 9.


Якубова Диларам Таджиевна
196
10-илова. Сурхондарё вилоятида қишлоқ 
хўжалик экинлари учун ер майдонларининг 
ажратилиши (Ўсимликларнинг турига қараб 
минг гектар ҳисобига)
325
Йиллар
Ғаллаэкинлари
Шоли
Пахта 
Полиз экинлари
Картошка 
Сабзавотлар 
Ем-хашак экинлари
Маккажўхори 
Мевали боғлар
Токзорлар
1953
62,8
1,4
64,4
1,1
0,3
0,4
19,8
0,1
-
-
1958
42,8
0,8
86,3
2,4
0,6
1,0
30,1
13,2
4,2
1,9
1959
35,2
0,7
87,3
2,5
0,9
1,6
26,9
11,6
4,8
2,1
1960
49,1
1,3
95,0
2,9
1,4
1,7
20,3
13,3
5,2
2,9
1961
54,4
1,3
96,4
2,2
1,1
1,8
20,0
10,8
5,2
2,9
1962
50,5
1,7
98,9
2,5
0,8
1,5
21,3
11,5
6,2
3,1
1963
67,8
2,1
107,2 2,5
0,5
1,5
15,7
9,8
6,2
2,7
1965
52,1
4,1
109,0 2,6
0,9
1,9
17,4
1,2
6,4
3,1
1969
73,3
3,6
116,3 2,8
0,7
2,6
21,5
1,2
6,4
3,6
325 
Советский Узбекистан за 40 лет. –С. 110-117, 141-144; Совет
-
ский Узбекистан за 60 лет. –С. 106-109, 120-121; Народное хозяйство 
Узбекской ССР в 1970 г.. 91, 138-139; Народное хозяйство Узбекской 
ССР в 1975 г. –С. 152-155, 178; Народное хозяйство Узбекской ССР в 
1980 г. –С. 100, 118; Народное хозяйство Узбекской ССР в 1975 г. –С. 
105, 122;



Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   101




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish