Тадбиркорлик ва кичик бизнес иқтисодиёти



Download 58,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/2
Sana13.11.2022
Hajmi58,03 Kb.
#865168
TuriАнкета
1   2
Bog'liq
08 00 15 – “Тадбиркорлик ва кичик бизнес иқтисодиёти”

25.
 
Бизнесни тадкик этиш усулларида ахборот тизимларининг мохияти ва 
аҳамияти. 
 
26.
Глобал иқтисодий хавфсизлик тизимининг назарий ва услубий 
асослари.


27.
“Глобал иқтисодий хавфсизлик” фанининг предмети объекти ва 
мақсади.
28.
Глобал иқтисодий муносабатларнинг ривожланиш хусусиятлари.
29.
Глобал иқтисодий муносабатлар тизимида халқаро савдонинг ахамияти. 
30.
Трансмиллий корпоратсияларнпнг глобал иқтисодий хавфсизликни 
таъминлашдаги роли
31.
Замонавий 
технологияларни 
тадбиқ 
этишда 
трансмиллий 
корпоратсияларнинг ўрни.
32.
Рақамли иқтисодиёт шароитида трансмиллий корпоратсияларнинг 
аҳамияти. 
33.
Халқаро иқтисодий ташкилотлар глобал иқтисодий хавфсизликка 
таъсири
34.
Халкаро ташкилотларга умумий тавсиф.
35.
Бирлашган миллатлар ташкилоти. Молия-валюта соҳасида сармояларни 
химоялаш бўйича иқтисодий ташкилотлар.
36.
Ўзбекистон Республикасининг халқаро ташкилотлар билан ҳамкорлиги.
37.
Халкаро молия тизимида иқтисодий хафсизликни таъминлаш.
38.
Халқаро молия институтларининг глобал иқтисодий хавфсизликга 
таъсири.
39.
Халқаро валюта фонди. Халкаро банкларнинг глобал иқтисодий 
хавфсизлиқдаги роли.
40.
Оффшор худудлар ва иқтисодий хавфсизлик Оффшор компаниялар. 
Оффшор схемалар принсиплари.
41.
Эркин иқтисодий худудларнинг мохияти, ташкил килинишининг 
сабаблари ва асосий кўринишлари 
42.
Ривожланган мамлакатларнинг глобал иқтисодий хавфсизликни 
таъмнлаш йўллари. 
43.
Жанубий Шарқий Осиё, Яқин Шарқ минтақаларининг иқтисодий 
хавфсизликни таъминлаш йўллари.
44.
Эвропа итгифоқидаги глобал иқтисодий муаммолар.
45.
АҚШнинг глобал иқтисодий хавфсизликга таъсири Қашшоклик- глобал 
иқтисодий тахдид. Қашшоқликнинг кслиб чиқиш сабаблари.
46.
Қашшоқлик даражасини аниқлаш индикаторлари. Озиқ овқат 
хавфсизлиги. Глобал озиқ-овқат хавфсизлиги индикаторлари. 
47.
Халқаро ишчи кучи мигратсияси. Мехнат мигратсиясининг асосий 
йўналишлари ва марказлари.
48.
Халкаро ишчи кучи мнгратсиясининг миллий иқтисодиётга таъсири. 
Ишчи кучинннг халқаро мигратсиясининг экспортёр-импортёр мамлакатларга 
иқтисодий таъсири.
49.
Глобаллашув жараёнларида Ўзбекистоннннг иштироки. Ўзбекистоннинг 
иқтисодий салоҳияти ва имкониятлари.
50.
Макроиқтисодий мувозанат.
51.
"Макроиқтисодиёт 2" фанининг шаклланиш тарихи, предмети ва 
объекти. "Макроиқтисодиёт 2" фанини ўрганиш усуллари.
52.
Ресурслар, товарлар ва хизматлар муомаласи модели.


53.
Макроиқтисодий сиёсат тушунчаси ва турлари. Миллий иқтисодиётнинг 
ўлчамлари ва таркиби.
54.
Асосий кўрсаткичлари таҳлилда фойдаланиладиган миллий иқтисодиёт.
55.
Ялпи ички маҳсулот тушунчаси ва уни ҳисоблаш асослари, шартлар. 
Ялпи ички маҳсулотни ҳисоблаш усуллари. Асосий макроиқтисодий айниятлар.
56.
Унумдорлик, ишлаб чиқариш ва бандлик. Ишсизлик тушунчаси ва 
ишсизлик даражасини ўлчаш.
57.
Ишсизликнинг иқтисодий оқибатлари. Оукен нинг қонуни.
58.
Ўзбекистон Республикасида ишсизлик ва иш билан бандликни 
камайтириш сиёсатининг хусусиятлари.
59.
Истеъмол, жамғарма ва инвеститсия. Истеъмол ва жамғариш, уларнинг 
жадваллари ва вазифалари.
60.
Ўртача 
истеъмол 
ва 
иқтисодиёт 
ва 
чекланган 
қиялик. 
Инвеститсияларнинг моҳияти, жадвали ва вазифалари.
61.
Инвеститсиялар динамикасини белгиловчи фоиз ставкасидан бошқа 
омиллар. Тезлатгич модели.
62.
Ўзбекистон Республикасининг инвеститсия сиёсати. Очиқ иқтисодиётда 
инвеститсия ва жамғарма.
63.
Тўлов баланси тушунчаси ва унинг тузилиши. Жорий ҳисоб баланси. 
Капитал ҳисоби баланси.
64.
Тўлов балансининг таркибий қисмлари ўртасидаги муносабатлар. Тўлов 
балансининг макроиқтисодий воситалари ва усуллари 
65.
Узоқ муддатли даврда иқтисодий ўсиш. Неоcлассиcал Солоw модели 
асослари. Р. Солоw моделида капитал оқими аҳоли ўсиши, барқарор мувозанат ва 
иқтисодий ўсишга таъсир қилади.
66.
Технологик ютуқларнинг иқтисодий ўсишга таъсири. Хелпснинг "Олтин 
Қоида"си. Ж. Меаде ва А. Леwиснинг иқтисодий ўсиш моделлари.
67.
Ўзбекистонда иқтисодий ўсиш омиллари ва натижалари. Активлар 
бозори, пул ва баҳо.
68.
Пул тушунчаси ва унинг вазифалари. Пул аггрегатес.
69.
Пулга бўлган талабнинг классик назарияси. Пулга бўлган талабнинг 
кейнсчилик назарияси.
70.
Ўзбекистонда пул агрегатлари ва пул маблағлари таркиби.
71.
Банк Мултиплиерс. Кенгайтирилган пул таъминоти модели, пул 
мултипликатори. Иқтисодий даврлар.
72.
Иқтисодий сикллар ва иқтисодий тебранишлар сабаблари.
73.
Иқтисодий сиклнинг ўзгаришига таъсир этувчи омиллар. Иқтисодий 
сиклларнинг пасайиши ва юксалиши.
74.
Классик иқтисодий сиклнинг асосий фазалари. Сиклик тебранишлар 
сабаблари. Инқироз турлари. Қарши Низом. Кейнсчилик: макроиқтисодиётда иш 
ҳақи ва баҳоларнинг ўзгармас даражаси.
75.
Замонавий корпоратсиялардаги мулкчиликнинг назоратдан ажралиши; 
76.
Фирманинг бошқарув ва хулқ-атвор назариялари;
77.
Фирманинг Кеосиан кўриниши; фирманинг агентлик назариялари
фирманинг ресурсга асосланган ва билимга асосланган назариялари.


78.
Мукаммал рақобат ва монополия назариялари: мукаммал рақобатнинг 
ўзига хос томонлари; номукаммал рақобат турлари;
79.
монополистик рақобат бозорининг хусусиятлари; олигополиянинг 
характерли томонлари; соф монополия хусусиятлари; монопсония.
80.
Мукаммал рақобат ва монополиянинг самарадорлик ва фаровонлик 
хусусиятлари. Монопол рақобат назарияси.
81.
Нархларни дискриминатсиялаш. Нархлар дискриминатсияси.
82.
Қиймат ва нархлаш. Биринчи даражали, иккинчи даражали ва учинчи 
даражали нарх дискриминатсияси.
83.
Амалдаги нарх дискриминатсияси. Турли бозор шароитида трансфер 
нархлаш. Монополияда гуруҳли ва индивидуал нархлаш.
84.
Олигополиялардаги гуруҳ ва индивидуал нархлар. Хулқ-атворга 
асосланган нархни дискриминатсияси.
85.
Нарх дискриминатсияси ва монополия: чизиқли нархлаш ва ночизиқли 
нархлаш. Монополия шароитида маҳсулот нави ва сифати.
86.
Соф (ва деярли мукаммал) рақобат. Миқдори бўйича рақобат.
87.
Нарх миқдори билан рақобатлашганда стратегик алмаштиришлар ва 
стратегик қўшимчалар.
88.
Номукаммал рақобатнинг динамик жиҳатлари.
89.
Ўйинлар нариясига кириш. Доминант ва хукмрон стратегиялар.
90.
Неш мувозанати эчим сифатида. Статик ўйинлар.
91.
Курно миқдор рақобати модели ва унинг Неш мувозанатига мос келиши. 
Курно башорати.
92.
Динамик ўйинлар. “Маҳбуснинг дилеммаси” ўйини. Аралаш 
стратегиялар. Кейинги ўйинлар.
93.
Такрорий ўйинлар. Картел келишуви тушунчаси.
94.
Картелларнинг шаклланиши ва барқарорлиги. Картел келишуви 
омиллари. Картел томонидан истеъмолчиларни жалб этиш.
95.
Тасодифий келишувнинг барқарорлиги. Келишувни аниқлаш ва унга 
қарши курашиш.Картеллар ва нархлар жанги.
96.
Асосий-агент муаммолари. Агентлик муаммолари ва корпоратив 
бошқарув зарурати. Корпоратив бошқарув воситалари.
97.
Корпоратив бошқарув амалиёти кодлари. Корпоратив бошқарув: амалга 
ошириш ва эмпирик далиллар. 
98.
Иш ахлоқи. Корпоратив ижтимоий жавобгарлик.
99.
Бозор таркиби ва бозор кучи Фойдаланиш атрофидаги эмпирик 
ихтилофлар структура-ўтказиш-бажариш (СCП) парадигмаси.

Download 58,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish