Tabiiy gazdan monoetanol olish texnologiyasi va asosiy jixozni hisoblash. Кириш


Tabiiy gazdan monoetanol olish texnologiyasi



Download 301,81 Kb.
bet5/7
Sana08.06.2022
Hajmi301,81 Kb.
#645514
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Tabiiy gazdan monoetanol olish texnologiyasi va asosiy jixozni hisoblash

1.4. Tabiiy gazdan monoetanol olish texnologiyasi
Tabiiy gazdan monoetanol olishда 1 – босқичда углеводород газлари пиролиз қилинади. 2 – босқичда этилен оксидланади 3 – босқичда аммиак билан синтез олиб борилади.
1 босқич - Илк хом ашё қандай бўлишидан қатъий назар газ холидами |;ш суюқликми пиролиз жараёнларини иссиқлик олиб келиш усулига қараб 2 гурухга бўлиш мумкин:
А) Ташқи иситишли пиролиз жараёни;
Б) Ички иссикдик олиб келиш билан пиролиз жараёни.
Хозирги вақтда ташқи иситишли биринчи гурух жараёни пг кўп тарқалган бўлиб, қувурли печлардаги пиролизнинг турли гхемалари мавжудцир.
Хом ашё ва циркуляция газлари сув буғи билан аралашиб, қувурли печга киради ва у ерда 780-800°С гача (илк хом ашё ва мақбул махсулотга қараб) жуда қисқа вақт ичида Цсекдин кўп )мас) қизийди (1-схема).
Печдан чиқаётган пирогаз унга мой, сув ёкм бенпнн очилиб тезда совутилади, сўнг сиқилади, сувсизлантирилади, мсханик ва кимёвий қўшимчалардан тозаланади ва таркибий к.исмларга ажратиш учун жўнатилади. 1-схема .Углеводород газларининг пиролизи технологии
схемаси:1,2-исеикдик алмаштиргичлар;3-кувурли печ; 4-
«тоблаш» ускунаси;5-утилизатор; 6-скруббер-совутгич; 7-
совутгич; 8-сепаратор.
Кувурли печларда пиролиз кдгсишнинг камчиликлар! куййдагилардан иборат:
1)кичик ишлаб чик,ариш куввати;
2)печни илон изи кувурлари учун юкррн .neiupjiaiirai пулатни ишлатиш зарурати;
3)илон изи к,увурларнинг юкори гидравлик к,аршилиги бу эса киришда босимнинг ошишига ва олефинларпи салмршш пасайишига олиб келади;
4)ишининг даврийлиги- коксни ёк,иб юбориш учун пе1 ишини тухтатиш зарурати.
Бирок, ушбу камчиликлар жараённп технологи^ безашдаги оддийлик 6рк,али узини оклайди.
Кувурли пиролиз печларини эффектив ишлаши \\now \щ кувурчалар узунлиги буйича оптимал температура профили!» хосил к,илиш имкониятлари билан аникданади, бу эса печнин: илон изи к,увурчаси ишланган металлнинг физик хоссалари в; теплотехник имкониятлари - илон изи кувурчага локал иссик,пш олиб келишнинг к,уввати билан белгиланади. Илом ws\ к,увурчаларни махсус жойлаштириш печни енпш углеводород
хом ашёсини кайта ишлашда тухтамай ишлаш даврини деярли 6 пигача етказади.
Замонавий куп камерали пиролиз печларининг этилен буйича к,уввати 50минг тонна/йилга ва ундан купга етган булиб, бу бир корпусда 16 тагача параллел ишловчи пиролиз илон изи цунурчалари булган бир неча окдм камераларини
(4-5 тагача) блокировкалаш натижасида эришилган.
Иккинчи гурух жараёнлари- иссикликни ички етказиш усулида, яъни хом ашёни ута к,издирилган газлар ёки сув бури билан контакт хрлда амалга оширилади.
Иссиклик ташувчи сифатида кокс ёки кдндайдир инерт МЫ'гсриалли иссикдик ташувчи ишлатилади, бунда пиролиз Жмраёнининг узи ва иссиклик ташувчининг регенерацияси турли уекуналарда- реактор ва регенераторда олиб борилиши Жираённи узлуксизлигини таъминлайдй, шу билан биргаликда упп технологик безаш мураккаблашиб кетади.
Иссиклик ташувчи стационар катламли пиролиз вхсмалари ишлаб чикилган. Бунда пиролиз жараёпи мураккаб фигура профилли керамик насадкалар ёрдамида амалга оширилади. Ушбу х,олда пиролиз ва регенерация боскичлари (йима-гал боради, регенерация иссиклиги пиролиз боск,ичида ИШлатилади.- Бу схеманинг асосий камчиликлари сифатида Лйраённи бошк,аришнинг мураккаблиги ва пирогазни кокс ёниш МИК,сулотлари билан ифлосланишини курсатиш мумкин.
Иссикгтик ташувчилар воситасидаги хамма жараёнлар Д§мрли бир схема асосида амалга оширилиб, бунда хом ашё ЙЙВшюмбор иссиклик алмаштирувчида 350-450°С температурагача Ийитилиб, сув бути билан аралашма холида реактор га юборилади. Ирмкторда 700-900°С гача (к,андай хом ашёлигига к,араб) нссиклпк 1И1пу1!чи \исобига киздирилади.
Кислородда пиролиз (автотермик пиролиз) куйидагича ими in'а оширилади: 550-650°С температурагача иситилган хом ашё Мкмюрод билан аралаштирилади (100к,исм хом ашё 30 кием Ц|||'||ород); бунда, хом ашёнинг бир кисми ёниб ва ёниш Мнчеулотлари к,олган хом ашё билан аралашиб, температура пиролиз борувчи 800-900°С гача кутарилади.
Автотермик пиролизнинг бошк,а бир куриниши гомоген НИролиз деб аталади. Ушбу х,олда хом ашё (масалан метан) нинг Г»Н|> к,исми ва кислород алох,ида ускунада бириктириладм ва ifiUlll ёниш мах,сулотла!эи юк,ори булмаган .1200-1500°С
температурада хом ашёнинг асосий қисми билап температураг пиролиз температурасигача кўтариб аралаштирилади.
Автотермик пиролизнинг асосий камчиликларп: пирогазЛ 20% гача СО ва СО-, мавжудлиги-уии тозалашн қийинлаштиради; хом ашёнинг бир қисми тўғри мақсадга еар қилинмайди.
Кейинги вақтларда мшбатик_шаро5.гш.аги ._ пцролш к.сч тарқалмокда. 650-750°С гача иситилган хом ашё 925-950°С ли ў-п қиздирилган сув буғи билан аралаштирилади. Пиролизни ушб турининг афзалликлари:
1)печларни ишлаш вақтининг кўпроқ давомийлиги-хо: ашё кўпинча пастроқ температурасигача иситилади;
2)реакцион массада температура реактор деворидагип нисбатан юқорироқ-бу эса коксни ҳосил бўлишини камайтиради
3)сув буги ҳисобига суюлтирилган углеводородларнияг парциал босими паст-бу эса олефинларни миқдоринм ошишигь олиб келади.
Жараённи камчиликлари сифатида икки печнь мавжудлиги- бири хом ашёни иситишга, иккинчиси сув бугин^ қиздиришга ишлатилади, оқибатда капитал харажатларнр кўпайтиради.

Download 301,81 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish