Табиий тош ашёлари физик ва механик хоссалари



Download 1,76 Mb.
bet8/8
Sana08.06.2023
Hajmi1,76 Mb.
#949849
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
3-мавзу Табиий тош ашёлар

Тоғ жинсларидан арралаш ва юзаларни силлиқлаш йўли билан олинган тош тахтачалар маъмурий ва маданий биноларнинг ички ва ташки деворларини, полларини ва зинапояларини безашда, пардоз ашёлари сифатида ишлатилади. Бундай тош тахтачаларнинг қалинлиги 4-10 см гача бўлади. Зич тоғ жинсларидан тайёрланган тош тахтачаларнинг атмосфера таъсирига ва коррозияга чидовчанлиги жуда юқори бўлади.

Табиий тош ашёлари физик ва механик хоссалари

Табиий тош ашёлари физик ва механик хоссаларига

кўра бир неча синфларга бўлинади.


Зичлиги буйича:
  • оғир (ρ > 1800 кг/м3)
  • енгил (ρ < 1800 кг/м3)

  • Мустахкамлиги буйича:
    -енгил табиий тош ашёларники 0,4 - 20 МПа;
    -оғир табиий тош ашёларники - 20; 30; 40; 50; 60; 80 ва 100 МПа.
    Совуққа чидовчанлиги бўйича маркалари:
    -енгил табиий тошлар 10 - 20;
    - оғир табиий тошлар 15; 25; 35; 50; 100; 150; 200; 300; 400; 500.
    Сувга чидовчанлик юмшалиш коэффициенти орқали ифодаланади.
    Гидротехник иншоотлар ва пойдеворларда >0,75
    Ташқи деворларни теришда ишлатиладиган тошларда > 0,6.

Ишлатилишига қараб тош материаллар: зарбга чидамлилик, ейилувчанлик, иссик ўтказувчанлик, химявий чидамлилик ва ўтга чидамлилик каби хоссалари билан хам тавсифланади.
Download 1,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish