Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и талабалари у ч у н



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/66
Sana25.03.2022
Hajmi6,26 Mb.
#508499
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   66
Bog'liq
1 4938311353505939722

Операциядан кейинги давр. 
Роят к;ийин ва давомли 
резекциядан кейин ва меъда экстирпацияси утказилган 
^ о л лар д а суюцликларни операциядан кейин ^ам цуйиш- 
ни (томчилаб) давом эттириш лозим. Бу тадбирни бе- 
морда цон босимининг тушиб кетиш ва операциядан 
кейин шок юз бериш хавфи йуцолгунч-а а м а л г а ошириб 
туриш лозим. М еъда экстирпациясидан кейин цуйишни 
бир сутка мобайнида давом 
эттириш, бунда лоацал 
250 мл мицдорда цон цуйиш шарт. Биринчи сутка даво- 
мида юрак-томирлар тонусини оширадиган турли хил 
воситалар цулланиш мацсадга мувофик;.
Меъдаси операция цилинган беморда биринчи сут- 
к а л а р д а пульс ^олати ва цон босими устидан кузатиб, 
уни улчаб туриш лозим. К,он босими тушиб кетганда шу 
за^отиёц шокка царши тадбирларни бошлаш керак.
Ж а р а ё н енгил кечганда операциядан кейинги даврни 
цуйидагича утказилади.
Биринчи суткада бемор ейиш учун огзига ^еч нарса" 
солмайди, декомпрессия учун эса меъдага назогастрал. 
зонд киритилади. Суюцликни тери остига ёки венага 
юборилади. Операциядан кейин 2-суткада беморга икки- 
уч цултум сув ичишга рухсат берилади. Агар шундан 
кейин кекириш булмаса, суткада 400 мл сувни оз-оздан 
ичишга рухсат этилади. Айни вацтда бемор 1000 мл гача 
суюцлик ичади. 3-кундан бошлаб, зарур микдордаги 
суюцликни огиз орцали олади. Бульон, кисель, шарбат- 
л а р ичиш мумкин. 4-куни пархезга 50 г сариёг, 2 дона 
тухум цушилади. 5-кундан манная бутцаси ейишга рух­
с ат берилади. 7— 8- куни одатдаги пар^ез тайинланади,
3-4- кундан бош лаб беморга утириш ва юришга рухсат 
этилади. А^ён-ах.ёнда меъда резекциясидан кейин опера, 
ц ияд ан кейинги парез (метеоризм) манзарасини куза. 
тишга тугри келади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Метеоризмда даво тадбирларини кунига 3 марта 1 мл 
д а н атропин (1:1000) тайинлашдан бош лаш керак. Бун- 
д а н танщари, турри ичакка газ з^айдовчи найчани тезда 
киритиш зарур. Сунгра венага 10 мл 10% ли ош тузи 
эритмасини цуйиш мумкин. Беморнинг меъдаси ювила­
ди. Бундай ^олларда аксарият А. В. Вишневский буйича 
буйрак олди новокаин блокадаси яхши таъсир цилади.
Ж И Г А Р ВА УТ Й У Л Л А Р И Д А Г И О П Е Р А Ц И Я Л А Р Д А Б Е М О Р Л А Р
П А Р В А Р И ШИ
Ж и га р функцияси бузилганда операцияга тайёргар- 
лик уринда ётиш ва пар^езга риоя ^илиш режимига 
а м а л ^илишдан, глюкоза билан инсулин юборишдан 
иборат (ёгларни чегаралаш, куп ми^дорда витаминлар 
юбориш, 5-сонли с т о л ) .
Ж и га р функциясининг чу^ур бузилишлари билан 
утадиган обтурацион саршушги булган беморлар алоз^и- 
д а тайёргарликни талаб этадилар. Обтурацион сариц- 
ли кда угнинг ичакларга нормал тушиши тухтайди ва шу 
тарифа ёглар ва витамин К узлаштирилиши бузилади. 
И ч акл ардан витамин К нинг етарлича тушмаслиги про­
тромбин ишланиши издан чицишига ва к;он ивиш ж ар а- 
ён л арн бузилишига олиб келади, бунда цон о^увчан- 
ликнинг ошиши кузатилади. Бундай з^олларда оператив 
ар а л а ш у в талайгина ^он кетиш фонида кечади. Бу асо- 
ратнинг олдини олиш ма^садида беморларга витамин К 
ёки унинг уринбосарн — иикасол, кальций хлорид юбо- 
рилади, к;он ва плазма булиб-булиб ^уйилади.
Умумий ут йулини дренаж
1
^илиш оп ерацияларида 
операциядан кейинги д аврда тиббий з^амшира ёки тала- 
<3а д р ен аж найчаси ж аро^атдан тушиб кетмаслиги, д р е ­
н аж системаси бузилиб ^олмаслиги устидан кузатиб бо- 
риши шарт. Уткир з^одисалар тугагандан сунг ут сую^- 
лиги характери узгаради. У ипир-ипирларсиз ва йиринг- 
сиз, бпрмунча тнник; булиб ^олади. Ш у вацтдан бош­
л а б д р е н а ж учини юцорига, аввал 1—2 соатга, кейинроц 
эса бундан узоц вацтга кутарилади. Агар беморнинг а^- 
воли яхшиланмаса, сари^лик орта бормаса, д р е н а ж олиб 
цуйилади. (одатда операциядан кейин 10— 12-куни).
Ут пуфагининг узоц ва^тдан буён м ав ж у д оцмала- 
рида нормал ов^ат з^азми бузилади, яъни ут сую^лири- 
нинг куп ^исми таищарига чи^арилади.

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish