Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и талабалари у ч у н



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/66
Sana25.03.2022
Hajmi6,26 Mb.
#508499
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   66
Bog'liq
1 4938311353505939722


J
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ж ар-юз шикастлари ва касалликлари булган бемор­
л а р н и парентерал овцатлантириш кам цулланилади, 
уни асосан бехуш ^олатда ётган беморларга тайинла­
нади.
Ж а г-ю з шикастлари булган ярадорлар ва беморлар­
ни кунига камида 4 марта овцатлантириш лозим. Овцат 
таркибида турли хил юцори сифатли ма^сулотлар бу­
л и ш и керак.
IV БО Б
К О Р И Н Д Е В О Р И ВА КОРИН БУШ ЛИРИ А Ъ З О Л А Р И
Ш ИК АС ТЛ АРИ ВА КАСАЛ Л ИК Л АРИ БУЛГАН
Б Е М О Р Л А Р ПАРВАРИШИ
Корин бушлири органларининг ёпиц шикастлари 
{йиртилишлари) унинг тешиб кирадиган яраланишлари 
каби огир хасталиклар ^исобланади. Купчилик бемор­
л а р
о ш и р и ч
операция цилинишига му^тож буладилар. 
Ш уни ^исобга олиб операциядан олдинги тайёргарлик 
имкони борича цисца 
булиши лозим. Гигиеник ванна, 
т о з а л а ш клизмаси, меъдани ювиш каби м уолажалар 
килинмайди, у ларга монелик бор. Бундай ^олларда опе­
ра ц и яд ан олдинги тайёргарлик одатда операцион май- 
д о н д аги тукларни цириш, тери цопламларини совунли 
илиц сув билан ювишдан иборат булади. М еъда ичини 
то за л а ш учун бурун орцали зонд юборилади, цовуцни 
бушатилади. Ш окка, юрак фаолияти пасайиб кетишига, 
анемияга царши курашишга царатилган долган тадбир- 
л а р операция хонасида хирургик операцияга цадар па 
операция вацтида утказилади.
Врач курсатмаси буйича беморга юрак дорилари, 
« а р к о т и к моддалар юборилади, цон, цон урнини босади- 
■ган суюцликлар, физиологик эритма, глюкоза эритмаси 
цуйилади.
О перациядан кейин беморни каравотнинг бош томо- 
-ни б а л а н д цилиб чалцанча ётцизиб цуйилади. Опера­
цияд ан кейинги д а в р д а бу вазият упка вентиляциясини 
яхшилайди, пневмония, бронхлар бекилиб цолишининг 
■олдини олади. Орир бемор нечорлик яхши парвариш 
килинса, согайиши шунчалик осонлашади. Уз вацтида 
ва юк;ори м ал а ка билан утказилган операция )^ал ци- 
л у в ч и омил булса-да, куп нарса операциядан кейин бе­
морни турри парвариш цилишга боглиц булади. К,°РИИ
www.ziyouz.com kutubxonasi


(кукрак) бушлиги органларида утказиладиган ^ар цан - 
дай операцияда беморлар юза нафас оладилар, биноба- 
рин, бронхларда к;он димланиши учун муайян шаройт- 
лар вужудга келиб, бронхитлар, пневмония каби асо- 
ратлар пайдо булиши мумкин. Бу кунгилсиз асоратлар 
асосий касалликнинг кечишини огирлаштиради, тузалиш 
муддатини узайтириб юборади. Упка ва бронхлар то- 
монидан буладиган асоратлар болаларни ва катта ёш­
даги одамларни улимга гирифтор цилиши э^тимол. Шун- 
га кура операциядан кейинги д аврда уларнинг олдини. 
олиш 
р о я т
му^им а^амият касб этади.
Упкадан буладиган асоратларнинг олдини олиш учун 
беморларга горчичниклар тайинланади, банкалар цуйи- 
лади, балрам кучирувчи микстуралар ичирилади, опе­
рациядан кейинги илк даврда нафас гимнастикаси к;и- 
линади, гавдани камфора спирти, скипидар, спирт, ати р
билан иищаб артилади. Беморни уринда эрта ^аракат- 
лантириш ^ам шу мацсадни кузда тутади.
Операциядан кейинги даврдаги тад б и р л ар цайси ор­
ган шикастланганига боглиц. Меъда ва ичак яраланиш- 
ларида одатда операциядан кейин биринчи куни 
ориз

дан овцах ейиш ман цилинади. Я^ин 2—3 сутка ичида 
парентерал (>^азм йулини четлаб утиб) овцатлантири- 
лади, бунда 1—2 л 5— 10% ли глюкоза эритмаси, шунча 
мицдорда изотоник натрий хлорид эритмаси, плазма 
(200—500 мл), Рингер—Л окк эритмаси, тула цимматли 
оцсиллар аралаш маси 
кабилар ишлатилади. Бундан 
ташцари, беморларга юрак-томирлар системаси а^воли- 
га, цорин бушлиридаги 
ичи буш органнинг шикастла- 
ниш характерига, шикает юз берган вацтдан операция- 
гача утган муддатга, бемор ёшига ц араб юрак п реп арат­
лари, нафас аналептиклари, наркотик воситалар, анти- 
биотиклар ва шу кабилар тайинланади.
Операциядан кейинги даврдаги парвариш да меъда- 
ичак йули яраланган ва шикастланган беморларни ов- 
цатлантириш масалалари ало^ида урин тутади. Илгари 
беморга 2-куни бир неча цошик; бульон ичишга рухеат 
этилар эди. Агар цорин бушлиридаги орган лар шикает- 
ланганда операция эрта муддатларда (дастлабки б со- 
атда) цилинган ва к;орин пардаси ял лирланм аган булса,. 
беморларни оч-на^ор цолдиришнинг ^ож ати йук,. Б у н ­
дай ^олларда эрта овцатлантириш (операциянннг 2-ку- 
нидан) ичак перистальтикаси (^ а р а к а ти )н и цузратувчге 
омил ^исобланади, бу ундаги димланишни йуцотишга 
ёрдам беради, упкадаги хар хил асоратларнинг олдини
www.ziyouz.com kutubxonasi


олади. Б еморлар касалхонага кечикиб олиб келинганда 
а^вол бошцача булади. Бундай пайтларда операциядан 
кейинги д авр д а беморларни эрта овцатлантиришга йул 
цуймаслнк лозим. Бундай тоифадаги беморларни ов- 
цатлантириш (бульон, хом тухум, картошка пюреси, 
творог, хар хил б у щ а л а р , мева сувлари каби енгил 
>$азм буладиган таомлар) ичак перистальтикаси пайдо 
•булгандан кейин амалга оширилади, ел чициши, ахлат 
келиши шундан далол ат беради. Одатда овцатни оз- 
оздан, булиб-булиб берилади 
(суткасига 6 марта ва 
■бундан купроц). Ичак яраланганда 2-кундан кунига 3—

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish