Т и б б и ё т о л и й би л и м го Х л а р и талабалари у ч у н


и з и л у н г а ч -м е ъ д а ан астом ози оп ераци яси дан



Download 6,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/66
Sana25.03.2022
Hajmi6,26 Mb.
#508499
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   66
Bog'liq
1 4938311353505939722

^ и з и л у н г а ч -м е ъ д а ан астом ози оп ераци яси дан
су н г
4 — 5 -с у т к а д а н б о ш л а б сую цлик ичира бош лаш мумкин.
7-к уни дан ичимлик ч ег ар ал ан м аган мицдорца б е р и л а д и
ва суюк;ро^ овц атлар (хом тухум , кисель, цаймок,, кеф и р,
гушт бул ь о н и ) тай и н ланади . Кейинги 3— 4 кунда пар-
х езн и б у т ц а л а р , пюре, цотган нон ^исобига кенгайтири-
л а д и . 15-к ундан б о ш л а б бем орларни 1-столга у т к а з и -
л а д и .
Операциядан кейин 4 кун утгач беморнинг туриб 
утиришига рухсат берилади. Ел ва ич келишн тухтаб 
цолганда гипертоник клизма тайинланади. Анастомоз 
цилинган булса, ^изилунгачни рентгенда биринчи м арта 
10— 1 5-суткада текширилади.
Рентгенологик манзара нормал булганда ва клиник 
кечиши силли^ утганда бемор касалхонадан 3-хафтанинг 
охирида уйига жунатилиши мумкин.
М е ъ д а д а бажарилган операцияларда беморлар пар­
вариши. 
Операцияга умумий тайёргарлик беморнинг 
а^волига (ор и^л аб кетган, камцон), касаллик формасига 
ва асо р атл арига боглиц. Асоратланмаган формалари да 
та й ё р га р л и к умумий цоидаларга биноан утказилади, 
операциядан бир кун аввал кечцурун цушимча равишда
www.ziyouz.com kutubxonasi


•бемор меъдаси ювилади. К,амцон булиб цолган бемор­
л а р н и (ярасидан цон кетаётган, меъда раки) тайёрлаш 
кон, эритроцитар масса цуйиш йули билан камцонлик- 
ка царши курашиш чораларини куришдан иборат. Меъ- 
д а н и н г чициш булими торайганда у чузилган булади, 
бемор рарац-рарак; цусади, куп сув, ферментлар, тузлар 
йуцотади.
М еъда тонусини кутариш ва интоксикацияни камай- 
тириш учун операциядан бир неча кун олдин беморнинг 
меъдасини ^ар куни 0,25% ли хлорид кислота эритмаси 
■билан ювилади.
Сув-туз мувозанатини тиклаш мацсадида ок;сил, туз, 
сув, витамин препаратлари парентерал юборилади.
Операциядан кейин 3-куни бемор меъда ости бези 
со^асида огирлик, кекириш ва цусишдан ш икоятлар ки- 
л и ш п мумкин. Бунга анастомоз шиши, меъда чултори 
парези сабаб булиши мумкин. Бундай холатда меъда 
.деворига к;уйилган чоклар ситилиб кетиши э^тимол. Бу 
^о л д а меъдадаги нарсаларни вацти-вацтида чицариб 
турилади.
М еъдада операция утказилгандан кейин беморнинг 
овцати устидан синчиклаб кузатув олиб бориш керак. 
О перациядан кейин 1-куни бемор огзига э^еч нарса сол- 
майди. Сув-туз, оцсил ва витамин мувозанатини цувват- 
л а б туриш учун сув, туз, оцсиллар ва витаминларни п а­
рентерал йул билан юборилади. 2-куни (асоратланмай 
кечишида) кун мобайнида тахминан 2 стакан сув ёки 
цандсиз чойни ичиш (цултумлаб) рухсат этилади, 3-кун- 
дан бош лаб механик эхтиётлайдиган 1а-номерли стол 
(канд, сариёр, хом тухум, кисель ва б.) тайинланади. 
Кейинчалик пар^езни кенгайтирилиб одатдаги столга 
(1 б, 1) утилади. Меъда резекция цилинганда меъда 
ишраси кислоталилиги пасайиб кетиши сабабли овцат 
>;азмини нормага солиш учун беморга суюлтирилган 
хлорид кислота, пепсин ёки меъда шираси берилади. 
Меъда ^ажминин^ кичрайиб колиши билан боглиц б^л- 
ган «кичик меъда» ^одисаларини назарда тутиш зарур. 
Шу туфайли бемор оз-оздан, >^ар 2— 3 соатда овцат 
ейдиган булиб цолади.
Беморни синчиклаб текширганда айрим ор ган л ар ва 
системалар томонидан махсус даво методларини т а л а б
киладиган бузилишлар топилмаган тацдирда о п е р а ц и я ­
д а н олдинги тайёргарлик куйидагича олиб борилади.
Бемор касалхонага келган кунидан бошлаб чал ц ан ч а 
ётганда уни кукси билан яхши наф ас олишига ургати ш
www.ziyouz.com kutubxonasi


учун мунтазам нафас гимнастикаси билан шугулланти- 
риш керак. Операциядан 2—3 кун аввал умуман тонус- 
ни оширувчи воситалар тайинланади.
Операциядан олдин уч кун мобайнида бемор клет- 
чаткаси булмаган енгил ^азм буладиган овцатлар та- 
мадди цилади. Операциядан бир кун аввал ичаклари 
клизма ёрдамида тозаланади, операция куни э р та л а б эса 
меъдаси ювилади. Долсизланган ва сувсизланган бемор­
л а р га сув мувозанатини тулиц тиклаш учун хар куни 
физиологик эритма ва| 5% ли глюкоза эритмаси юбори­
лади. Суткасига 1,5 л гача юбориш сув билан етарлича 
туйинганлигидан д а л о л а т беради.

Download 6,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish