Т и а ш ш назарияси ва амадиёти мухаммад хдкимов, Мухторали зокиров


  Р.Расулов. Узбек тилидаги хдлат феъллари ва уларнинг облигатор



Download 5,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/138
Sana25.02.2022
Hajmi5,1 Mb.
#285709
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   138
Bog'liq
тил назарияси ва амалиёти. ҳакимов м, зокиров м, зокирова с, ғозиева м

18 
Р.Расулов. Узбек тилидаги хдлат феъллари ва уларнинг облигатор 
валентликлари. Т., 1989.
50


Х,ар кандай синтактик алока реаллашган валентликдир. Яъни 
синтактик алокаларнинг юзага келишини валентлик белгилайди.
Феъл-кесим нуткдаги вазиятга караб уз актантларини кабул 
килади. Актантлар, шунингдек, гапнинг бирор булаги вазифасини 
хам утайди. Шу жидатдан семантик валентлик ва синтактик 
валентлик фаркланади.
Сузда бир семанинг бошка бир суз маъносининг мантикий 
семаси билан мос булиши хамда шу суз билан бирикиш имко- 
ниятининг юзага чикиши семантик валентликдир. Г.Хельбиг 
таьрифи билан айтганда, «Семантик валентлик маънонинг алохида 
семалари чатишувига асосланади»19. Л.Теньер дастлаб валентликни 
синтактик нуктаи назардан 5фганади. У гаи марказита феълни 
куйиб, эганинг бош булак сифатидаги ролини инкор этди. Бирок 
С.Мухамедованинг таъкидлашича, «феъл кесим семантикасига 
асосланган валентликни юзага чикарувчи актантларни тадкик этиш 
ва уларни гапнинг синтактик булакларига татбик этиш кулайрок»-
Семантик ва синтактик валентликдан ташкари мантикий 
валентликнинг хам мавжудлиги Г.Хельбиг томонидан эьтироф 
•тилади. У тилга оид булмаган тушунчалар муносабати булиб, 
сузда унинг бирикув имконияти намоён булмайди. Сузнинг 
валентлиги шу суз маъносига мантикий ёндашув оркали англанади.
I Цунга кура унинг актантлари танланиб, сузлар бирикади. Масалан, 
он читал богланишидаги читал сузида III шахсни талаб килувчи 
валентлик йук. Мантикан бу харакагни шахе бажаради, шунинг 
учун у олмош билан синтактик алокага киришган. Бирок мантикий 
валентлик хинд-европа тиллари учун хос булиб, узбек, умуман, 
туркий тилларда мавжуд эмас. Чунки узбек тилида келдим деган 
сузда хам шахе, хам сон, хам замон валентликлари англашилиб 
туришини С. Мухамедова таъкидлаб утади.
Туркий тилларда унинг урнига грамматик шакл категорияси 
мавжудлиги эьтироф этилган. «Грамматик шакл валентлиги деганда 
пффиксал морфемаларнинг бирикиш кобилияти тушунилади. 
У мохиятан лексик (семантик) валентликка ухшашдир, лекин 
умумийлик даражасига кура семантик валентликдан анча юкори

Download 5,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish