Т а т у фарғона филиали Қарши 2016 тизимли дастурлаш маърузалар матни



Download 0,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/37
Sana21.02.2022
Hajmi0,81 Mb.
#73979
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   37
Bog'liq
tizimli dasturlash

Синов саволлари 
1. 
Разбор муаммоси нима? 
2. 
Чап томонли ва унг томонли разбор нима? 
3. 
Нима учун асосий эътибор, жуда куп сонли чап ёки унг томонли булмаган 
разборлар була туриб, чап ва унг томонли разборларга каратилган? 
4. 
Синтаксис дарахтни куришда разбор муаммосини кандай хал этиш мумкин? 
5. 
Бир кийматли булмаган грамматикага таъриф беринг. 
6. 
Детерминирован ва нодетерминирован разбор усулларини фаркини айтиб беринг 
7. 
Куйидаги тугилувчи коидаларга эга грамматика берилган: S S+T F (S) 


F a 

T*F 
F b 


b) (a+b)*a+a
ифода учун синтаксис дарахтни куринг. 
c) (a+b)*a+a
ифода учун чап томонли разборни куринг. 
d) (a+b)*(a+b
) ифода учун унг томонли разборни куринг. 
8. 
Куйидаги 
тугилувчи 
коидаларга 
эга 
грамматика 
бир 
кийматли 
эмаслигини исботланг. 

if c then S else S 
S x 

if c then S 


Маъруза №6. Мавзу: Компиляция босқичлари. Компилятор тузилиши. 
 
Олдин айтилганидек, трансляция жараёни икки босқичдан: тахлил босқичи ва
натижавий дастурни ҳосил қилиш жараёнидан иборат
1

Биз ушбу босқичларни
компиляция жараёни мисолида кўриб чиқамиз ва компиялтор қисмлари билан танишамиз. 
Компиляция жараёнинг умумий схемаси қуйидаги 1-расмда келтирилган. 
Расм 4. Компиляция схемаси 
Ушбу схемага кўра анализ босқичи 3 та фазадан: лексик анализ, синтаксис анализи ва 
семантик анализ босқичларидан иборат. Анализ жараёнида дастурнинг ички (оралиқ) 
кўриниши, идентификаторлар жадвали шакллантирилади. Дастурда учраган хатоликлар 
анализ қилинади (яъни хатонинг тури аниқланади) ва локализация қилинади (яъни хато 
учраган модуль ва/ёки сатр аниқланади), сўнгра топилган хатоликлар хақида 
фойдаланувчига хабар берилади. Натижавий (объектли) кодни синтез (ҳосил) қилиш 
босқичи икки фазадан: код генерациясига тайёргарлик ва бевосита код генерацияси 
фазаларидан ташкил топган. Код генерацияси натижасида объектли код ҳосил қилинади.
Юқоридаги схемадан кўриш мумкинки, формал тиллар нуқтаи-назаридан компилятор 
трансляция жараёнида икки ҳил функцияни бажаради. Бошланғич тил учун 
компиляторнинг анализ қилувчи қисми фарқловчи вазифасини бажаради, яъни аниқроқ 
айтадиганда, агар дастур бошланғич тил қоидалари асосида тўғри ёзилган бўлса, у ҳолда 
1
Таҳлил босқичи баъзан анализ босқичи деб ҳам аталади. Натижавий кодни ҳосил қилиш жараёни баъзан 
синтез, баъзан генерация босқичи ҳам дейилади. 


таҳлил муваффақиятли якунланади ва дастурнинг ички (оралиқ) кўриниши ҳосил 
қилинади. Аксинча бўлса у ҳолда дастурдаги хатоликлар аниқлаштирилади ва бу ҳақда 
фойдаланувчига хабар берилади. Иккинчи томондан компиляторнинг натижавий тилдаги 
кодни синтез қилувчи қисми машина тилидаги кодни генерация (ҳосил) қилиш билан 
шуғулланади, ва бунда албатта у машина тилидаги тўғри дастурларни аниқловчи формал 
грамматика қоидаларига асосланади. Ушбу ҳосил қилинган дастурлар энди бевосита 
ижрочи (процессор) томонидан танилади. 
Компиляция фазалари билан батафсил танишиб чиқайлик. Аввало шуни айтиш керакки, 
юқоридаги расмда тасвирланган схема – умумий манзара. Конкрет компиляторда ушбу 
схема анча ўзгартирилган шаклда учраши мумкин.

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish