Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»


Малявкин А Г. Уйгурское государство в IX—XII вв. С. 5. 1



Download 2,53 Mb.
bet79/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   123
Bog'liq
karim shoniyozov

1Малявкин А Г. Уйгурское государство в IX—XII вв. С. 5.

1Кимаклар х,ак,ида батафсил кдранг: Кумеков Б. Е. Го­сударство кимаков IX—XI вв. по арабским источникам. Алма-ата. 1972.
167

1Бартольд В. В. «Извлечение из сочинения Гардизи Зайн ал- ахбар. Соч. т. VIII. С. 44. Гардизийнинг асарида Шод-киши номи, тутук-унвон тарик,асида берилган. Аммо кадимги руник битикларида Шод кабила бошликларининг унвони булиб тилга олинади. (Кдранг: Малов С. Е. Памятники древнетюркской письменности. M-JI., 1951, С. 33, 38). Тутук унвон сифатида руник битикларида \ам учрайди (Каранг: Малов С. Е. Курсатилган асар. 40—41 бетлар). Агар руник битикларидаги маълумотларини х,исобга олсак, унда Гардизий эс- латган шод х,амда тутук аломатларини х,ар иккаласи \ам турк кабила бошликларини унвони булиб чикади. В. В. Бартольднинг фикрича (Кдранг: «Извлечения из сочинения Гардизи» С. 44. 14 илова) турк туркий халкларнинг унвони булиб халкни узига тутмок маъносини англатган.

2Кумеков Б. Е. Курсатилган асар. 114-бет.

3Бартольд В. В. Курсатилган асар. 45-бет. Бамал-Пейгу (Ямал- Байгу)

1ХУДУД ал-олам. 18-бет.

1Бартольд В. В. «Извлечения из сочинения Гардизи» «Зайн ал- ахбор». Соч. Т. VIII, С. 43.

2Фикримизни далили учун мисол килиб тотор этносини олай- лик. Бу этноним к,адимги турк руник битикларида учрайди, масалан Кул Тегинга (732 й. улган) к^йилган кабр тошидаги битикларда уттуз тотор атамаси (Каранг: Малов С. Е. «Памятники древнетюркс­кой письмености» С. 36.) учрайди. Кул-Тегиннинг акаси Магилан- хонга (733 й. улган) ва уйгур хони Мойун-Чурга куйилган кабр тошларида туккуз-тотор атамаси тилга олинади. (Каранг: Малов С. Е. Памятники древнетюркской письменности Монголии и Киргизии. JI.

  1. С. 21—39). Уттиз ва туккиз ракамлар билан берилган этнослар- ни «ypyF» ёки кабила деб тушуниш мумкин. Хар х,олда шу даврларда (VII—IX аср урталари) тотор этник уюшмасидагилар (уттиз туккиз этник сонлар) уругдан катта-кабила булиши керак. Уйгур хоконлиги емирилгандан кейин тоторларнинг маълум кисми кимакларга кушил- ган. Сузсиз кимакларга кушилган кисми факат бир кабила булмаган: уша уттиз ёки тукдиз тоторларнинг \ар бир кисми ёки айрим гурух­лари кимаклар таркибига кирган булиши мумкин. Тоторларнинг ай­рим гурухлари уйгурлар билан чекиниб, Шаркий Туркистоннинг айрим вилоятларига урнашган. К,аранг: Кумеков Б. Е. Курсатилган асар. 41—42-бетлар.; баъзи гурухлари эса уз юртларида Мурулистонда колиб, киргазларга тобе булган булиши керак.

3Кюше, Цеюе шэ, Цаюеше этноними кипчок кабиласининг номи билан тенглаштирилади. Каранг: Бичурин Н. Я. Курсатилган асар, 3-жилд. M-JI., 1953; 83, 210-66. Бернштам А. Н. Древнетюркс­кие элементы в этногенезе Средней Азии, СЭ, 1947, вып. VI—VII С. 154; Гумилев JI. Н. Динлинская проблема. ИВГО. Т. XCI. M-JI. 1959. Яна уша муаллиф. Хуны. М. 1960. С. 65.

4Кдтчоклар х,ак,ида батафсил маълумот олиш учун каранг: Шо- ниёзов К. Ш. К этнической истории Узбекского народа. Ташкент. 1974.
169


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish