Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»


Рашид ад-дин, Сборник летописей, Т. I, С. 78. 3



Download 2,53 Mb.
bet119/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   123
Bog'liq
karim shoniyozov

2Рашид ад-дин, Сборник летописей, Т. I, С. 78.

3Рашид ад-дин. Сборник летописей. Т. I. С. 168—169.

4Абулгозий. Шажараи турк, 40-бет.

5Йунусхон (1469—1487) Мугулистон хони. 1487 й. Тошкентда вафот к,илган ва шу ерда дафн кдлинган. Каранг: Бартолвд В. В. Очерки истории семиречья, соч. Т... С. 87-88-66.

6Мирзо Мухаммад Хайдар. Тарихи Рашиди, 149-бет.

7Бартольд В. В. История Туркистана, соч. Т. 2, Ч. 1, М. 1963. С. 154; Улугбек его время. Соч. Т. 2. С. 36.

8Шаркай Чигатой давлатида яшаган айрим туркий ва турклаш­ган мунгул этник гурухлари учун жете ва мугул атамалари этник ном булиб \ам крлган эди.

1Якубовский А. Ю. К вопросу об этногенезе узбекского народа. Ташкент, 1941, С. 10.

2Греков Б. Д., Якубовский А. Ю. Золотая Орда и ее падение. М­Л., 1950, С. 279. ^ „ »

3Ибрагимов Н. Ибн Батута и его путешествие по Средней Азии,
М. 1988, С. 84, 86.
389

1' К. Шониёзов, К этнической истории узбекского народа Таш­кент, 1974, С. 77—80.

2Сарт сузининг этимологияси \акдца к,аранг: Бартольд В В Сарт. Сочинения. Т. II, Ч. 2, М. 1964, С. 527—529.
390

1Мовароуннахрда илк урта асрлардан буён яшаб келган мах,ал- лий туркларни Усмонли турклар ёки мескетли турклар билан чал- каштирмаслик керак.

2Тадж ад-дин ас-Салмани, Тарих-наме, Баку, 1991, С. 103; Шарафиддин Али Яздий, Зафарнома, Тошкент. 1996, 109, 168, 229, 271, 282, 375-бетлар; Шарафиддин Али Яздий, Зафарнома, Тош­кент. 1997, 11, 128, 143-бетлар.
391

3Тилшуносликка оид адабиётларда XIV—XV асрлардаги узбек адабий тили шартли «чигатой» ёки «эски узбек тили» деб номланган. (Каранг: Щербак А. М. Грамматика старо-узбекского языка. M.-J1., 1962, С. 12—16). Бу хар иккала ибора шартли кабул к,илинган булса’ уша даврдаги узбек адабий тилини тула тавсифлаб беролмайди. Али­шер Навоий (К,аранг: Суждение о двух языках, соч. Т. X. Т., 1970, С. 107—139) ва Бобур (Кдранг: Бобурнаме (рус тилида); Тошкент, 1958, С. 12, 312, 34, 41 ва бошк,а). Урта Осиё туркий халкдарининг тили «турки» тил дейишган. Менинг назаримда уша асрлардаги узбек адабий тилини \ам шу ибора («турки») билан ифодаланса маъкул б^лар эди. Лекин Мовароуннахр ва унга туташ ахолининг «турки» тилини Усмонли турклар тили билан аралаштириш мумкин эмас.

1Бартольд В. В. Двенадцать лекций по истории турецких народов Средней Азии, соч. Т. 5, М., 1968, С. 508.

2Хирот ша\ри уша даврларда Хуросонда \укмронлик кдлувчи Темурийларнинг марказий ша?фи булган.

3За^ириддин Мухаммад Бобур, Бобурнома (узбек тилида) 60-бет.
392

4о 1 Узбек халкининг жонли тилида мавжуд учта шева (диалект) Урта Осиёнинг марказий худудларига турли тарихий даврларда ву­жудга келган. Буларнинг энг к,адимийси (VIII—X асрлар) царлук, ва угуз шевалари булиши керак. Кипчокларнинг айрим Мовароунна>ф ва Хоразмда XI асрнинг биринчи яримларида пайдо булсалар хамки лекин бу худудларга уларнинг катга к,исми XIV—XV асрларда келиб урнашган. Шу асрларда к,ипчок, шеваси узбек халкининг жонли ти­лининг асосларидан бири булиб к,олган десак уринли булса керак.

5Алишер Навоий ва Бобур Мирзо Мовароуннахр вохасида яшов­чи тожикларни сарт деганлар.

6Алишер Навоий. Суждение о двух языках. Соч. Т. 10, Тошкент, 1970, С. 110.
393

1Д. Оссон К. История Монголов от Чингизхана до Тамерлана. Т. I, Иркутск, 1937. С. 145; Веселовский Н. Лекция по истории Вос­тока, Спб, 1896. С. 24.

2Захириддин Мухаммад Бобур. Бобурнома. Тошкент, 1960 166-бет. ’
394

1Семенов А. А. К вопросу о происхождении и состава узбеков Шайбонихана. В книге: Материалы по истории таджиков и узбеков Средней Азии, вып. I. Труды АН Таджик ССР, Т. III, 1954, С. 24.


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish