Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»


Бартольд В. В. Курсатилган асар. 5-жилд, 395-бет. 4



Download 2,53 Mb.
bet115/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   123
Bog'liq
karim shoniyozov

3Бартольд В. В. Курсатилган асар. 5-жилд, 395-бет.

4Толстое С. П. Города гузов. СЭ. 1947. №3 С. 81.

5Minorsky V. Saraf al-Zaman Tahir Marvazi p. 95-98. Koprulu M. F. Kay Kobelesi hakkinda yeni notlar. «Turk tarich kurumu». Belleten Cilt VIII. № 31. 1944. S. 421-435. '

6Агаджанов С. Г. Очерки истории огузов и туркмен Средней Азии IX—XIII вв. С. 157.

7Кудами ибн Жаъфар (X аср урталари) Еттисувда мавжуд булган Сари kjjiidtofhhh тилга олади. (Каранг: Волин С. Сведения арабских источников IX—X вв. о долине Таласа и смежных районов. С. 77). Сари топонимини Ауфи з^ам тилга олган. Шарк,шунос олимлар сари топонимини шари (сариц) к,абила номи билан тенглаштирадилар. Кдранг: Бартольд В. В. Новый труд о половцах. Соч. Т. V. С. 396. Агар Кудамини шарилар *ак,идаги маълумоти IX аср охири X аср бошла- рига тутри келадиган булса, унда к;абила номи билан аталган Сари Kjnunora анча олдин, VIII аср охири IX аср бошларида вужудга келган булади. Ана шу тахминга асосланиб, биз шариларнинг даст- лабки гуруз^и Еттисувга VIII асрнинг 60—70-йиллари келган деб фараз к,илдик.
376

1Зуев Ю. А. (Кдранг: Тамга лошадей из вассальных княжеств. С. 120) тарихий манбаларга асосланиб, гарбий сариларни Гаочан ХУДУ- дида жойлашган булиши керак, дейди.

2Шимолий Хитойда, Ляньжуа якинида сариларнинг бир гурухи к,адимдан яшаётганлиги ^акдца юкорида гапирилган эди. IX асрда Гаочан (Кочо) районидан кучиб; шарк,к,а томон силжиб кетган ша­рилар ^ам Ляньжуа якинидаги сариларга келиб кушиладилар. Булар­нинг анчаси кейинги асрларда махаллий ахоли билан коришиб, уз этник номини йукртиб юборган. Аммо уларнинг талайгина iqhcmh шу ерларда яшовчи уйгурлар таркибига кириб, хозирги Хитой Халк, Республикасининг Ганьсу вилоятида яшовчи сарик, уйгур (сарыг югур) этник гурухи ни ташкил этган булиши керак. Сарик, уйгурлар хакдца Каранг: Позднеев Д. М. Исторический очерк уйгуров (по китайским источникам) СПб, 1899. С. 96—97, Малов С. Е. Язык желтых уйгуров. Алма-Ата. 1957. С. 3—7.


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish