Т а Х, р и р хайъати: узбекистон республикаси фанлар академияси тарих институти «04 и к, жамият институти узбекистонга мадад фонди»



Download 2,53 Mb.
bet88/123
Sana22.02.2022
Hajmi2,53 Mb.
#80555
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   123
Bog'liq
karim shoniyozov

2Уша жойда.

3Белиницкий А. М., Бентовия И. Б., Большаков О. Г. Средневе­ковый город Средней Азии. С. 268.

1Истахрий (К,аранг: BGA, I, 313—315-бетлар.) Бухоро вилоятида мавжуд б)?лган шахарлардан факат 12 тасини тилга олади. Мукаддасий (Каранг: BGA, III, 266—268, 281, 282-66.) асарида бу вилоятдаги ша­харлар 29 таси курсатилади. «Бухоро тарихи»нинг муаллифи Наршахий араб географлари эслатиб утган шахарларнинг бир канчасини асарида акс этгирган булса хам, лекин уларнинг аксарий купчилиги кишлок булганлигини уктириб утади. Унинг таъбирича, факат Бойканд ва Фа- роб шахар булган. К,аранг: Абу Бакр Мухаммад ибн Жаъфар Нарша­хий, «Бухоро тарихи». Тошкент, 1966, 20—25-бетлар.
201

1Умняков И. И. К вопросу об исторической топографии Бухары. Сб. Туркестанского восточного института честь А. Э. Шмидта. Таш­кент. 1923. Шишкин В. А. Архитектурные памятники Бухары. Ташкент. 1930. Бартольд В. В. Туркестан в эпоху монгольского нашествия. С. 148—172. Сухарева О. А. К вопросу об исторической топографии г. Бухары X в. Труды АН Тадж. ССР, т. XXVI1, 1954. Шишкин В. А. Варахша. М. 1963 Белинцкий А. М. и другие. Средневековый город Средней Азии. С. 184—186.

2Наршахий. Бухоро тарихи. 26-6.
202

1Бу кишлок, «Кургон Вардона» номи билан х,озир х,ам мавжуд. Хозирги Шофуркон районининг Хужа-Рулом тепа кишлоги якини­даги улкан тепалик. Каранг: Наршахий. Бухоро тарихи, 92-6. 17- изох,.

2Наршахий, курсатилган асар, 18-6. Вардонхудод х,акида ran кетганда Наршахий аввал (18-6.) Туркистондан келган Бухоро под­шосининг вазири деб бошка ерида (35-6.) Шопур авлодларидан, Вардона подшоси деб курсатали. Куриниб турибдики, Наршахий­нинг ахборотида бу масалада хдм чалкашликка йул куйилган. Хакикаг- да эса Вардон кадимдан мавжуд булган кишлокнинг (балки шах,ар- нинг) номи булиб, «худод» — хукмрон — подшо маънони англатган. Беруний Бухоро подшосини Бухорхудод деган (К,аранг: «К,адимги халкдардан колган ёдгорликлар» Танланган асарлар. Т. I, Т., 1968, 129-6.). Демак Бухоро х^'кмрони булган Вардонхудод — унинг шах- сий номи эмас, Вардон I ва унинг атрофида хукмронлик (подшо- лик) килган ва Бухоро тахтига эндигина кутарилган Тагшод — билан ракобатлашиб, айни бир вакгда Бухоро подшосининг вазири х,ам булиб келган булиши мумкин.
204


Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish