Справочник $рта мактаГ> чизмачи лик дцитуечилири учун улланма


Аиният — айнан бир хиллик, тенглик, ухшашлик; чиз- ма



Download 3,08 Mb.
bet4/69
Sana29.05.2022
Hajmi3,08 Mb.
#617573
TuriСправочник
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   69
Bog'liq
Abdumalikov word

Аиният — айнан бир хиллик, тенглик, ухшашлик; чиз- ма геометрия ва чизмачиликда икки нуцтанинг устма- уст тушиши ^ам а й н и я т деб аталади. Масалан, а на Ь айний нуцталар б\лса, айният а= Ь куринишда ёзилади. А^а ёзув А нун^та узининг горизонтал проекцияси билан бир нуктада эканлнгини билдиради (7- шакл).
Айкаш тугри чизи^лар—узаро параллел булмаган ва бир-бири билан кесишмайдиган чизи^лар. Ай^аш тугри чизи^ларнинг бир номлн проекциялари узаро кесишиши мумкин, лекин бундай кесишиш нуцталари битта богла ш чизигида ётмайди (8-шакл).





Аксиома [грекча axioma — эътироф цилиш, барча эъти- роф кил га н ^ол 1 —■ исботсиз цабул этилгаи ^а^нцат. Исбот талаб киладиган даъволарни (теоремаларни) исботлашда аксиомаларга таянилади; теорема.
Аксонометрик масштаб — аксонометрик тасвирлар ясаш учун ортогонал проекцияларга куйилпш хамма улчам- ларни тегишли уклар буйича узгариш коарфициентларига купайтириб ясалган тайёр масштаб. Ундан фойдаланиб, берилган чизирий улчамларнинг аксонометрик у^лар буйи­ча канча булишини шаклдан тайёр (чизгич ёки улчагпч ёрдамида) улчаб олинаверади (9- шакл).
Аксонометрик проекция — аксонометрик проекциялаш усули билан аксонометрик проекциялар текислигида ^исял ^илинган тасвир (10- шакл, б).
Аксонометрик проекциялар текислиги — проекцияланув- чи жисм жойлашган проекциялар текисликларидан таш^а- рида олинган проекциялар текислиги. Унга жисм у жой­лашган тугри бурчакли фазовий уклар билан бирга-





V-
10- шакл.
ликда проекцияланади (10- шакл, а). Аксонометрик проек­циялар текислиги аксонометрия текислиги деб ^ам юри- тилади.
Аксонометрик тасвир — аксонометрия цоидаларига му- вофи\ ясалган тасвир (10-шакл, б).
Аксонометрик ук — координата (проекциялар) у^лари- нинг аксонометрик текисликдаги проекциялари (10- шакл, в).
Аксонометрия (грекча axonyi^ ва metreo — улчай- ман) — предметни у жоилашган тугри бурчакли фазовий координата уклари билан бирга бу системадаи таш^арида олинган текисликка (аксонометрия текислигига) параллел проекциялаш йули билан тасвирлаш усули (10- шакл. а). Бунда тасвир як,кол куринишга эга булади. Проекциялаш йуиалишининг аксонометрия текислигига нисбатан огаш бурчагига караб, аксонометрия икки турга булииади: тугри бурчакли аксонометрия ва кийшик бурчакли аксоно­метрия.
Аппликата (латинча applicata — зич, ёндош) — Декарт снстемасида вертикал йуналишдаги уц. Аппликата «Z» харфи билан белгиланади (11- шакл)’
Архимед спирали — «О» к,утб атрофида аилаиувчи ра­диус-вектор буйлаб, шу радиус вектор ётган текисликда ^аракатланувчи нуцта траекториясидан иборат текис эгри
II - шакл.

12- шакл
чизщ (12- шакл). Поляр координаталар системасида унинр тенгламаси куйидагича ёзилади:
Р = Я«р;
бунда р — радиус-вектор; R — айлана радиуси; <р — айланиш бурчаги.
Архитектор (грекча architekton — бинокор) — бино ва иншоотлар лойихаларини ишловчи мутахассис, меъмор.
Архитектура (латинча architektura < грекча architekton бинокор) — 1. бинокорлик санъати, бино ва иншоотларни лойи^алаш илми, меъморчилик; 2. бино ва иншоотларнинг т^урилиш услуби ва уларнинг комплекси, масалан, Самар­канд архитектураси, санъат саройи архитектураси ва х. к.
Асимптота (грекча asymptotos — тугри келмаслик) — конхоида, никомеда, гипербола каби эгри чизикларнинг чексиз узокликдаги ну^тасига уринма тугри чизи^. Гипер- боланинг иккита асимптотаси бор. Улар гипербола марка- зида кесишади ва марказдан узоклашган сари асимптотала- ринииг ну^талари гипербола нукталарига я^инлашиб бо- ради, яъни асимптота билан гипербола уРтасиДаги оралиц марказдан узоцлашган сари чексиз кичиклашиб боради.
Асосий ёзув — чизма бажарилгап когоз форматининг бурчак штампи ичига ёзилган ва шу чизмага тегишли хамма асосий маълумотларни уз ичига олган ёзув. Асосий ёзувлар езиладиган бурчак штампининг улчамлари, шакли ва мазмуни ГОСТ 2. 104—68 буйича стандартлаштирилган (13- шакл).








Download 3,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish