Справочник $рта мактаГ> чизмачи лик дцитуечилири учун улланма



Download 3,08 Mb.
bet44/69
Sana29.05.2022
Hajmi3,08 Mb.
#617573
TuriСправочник
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   69
Bog'liq
Abdumalikov word

Тугри чизи^нииг изи — бе­рилган турри чизикнинг про­екциялар текислиги билан ке­сишиш нуцтаси. Турри чизи^- нинг Н текислик билан кесишиш ну^таси унинг го­ризонтал изи, V текислик билан кесишиш нуцтаси унииг фронтал изи ва W текислик билан кесишиш ну^таси унинг профил изи дейилади (172- шакл). Фацат умумий вазиятда жойлашган турри чизиклар нинг учта изи булади.





173- шакл.
Тугри чизикнинг текисликка перпсндикулярлик шарти —
тугри чизик, текисликда ётгаи иккита кесишувчи тугри чизикк,а перпендикуляр булса, у текисликнинг узига з^ам перпендикуляр булади. Лекин комплекс чизмада бу теоре- мадан бевосита фойдаланиб булмайди. Турри бурчакнинг текисликдаги проекцияси теоремасига асосан, текисликда ётган икки турри чизикнинг бири текисликнинг горизон­тали деб, иккинчиси текисликнинг фронтали деб олииса, теорема цуйидаги куринишда ёзилади: агар турри чизик; текисликка перпендикуляр булса, унинг горизонтал про­екцияси текислик горизонталининг горизонтал проекция- сига, фронтал проекцияси эса текислик фронталининг фронтал проекциясига перпендикуляр булади. Агар те­кислик излари билан берилган булса, унда текисликка перпендикуляр турри чизикнинг горизонтал проекцияси текисликнинг горизонтал изига, фронтал проекцияси эса текисликнинг фронтал изига перпендикуляр булади (173- шакл). Комплекс чизмада бирор турри чизицца иккинчи турри чизи^ни перпендикуляр ^илиб утказиш ёки бир текисликка иккинчи текисликни перпендикуляр цилиб утказиш з^ам ана шу теоремага асосланиб бажарилади. Бу теорема ердамида яна купгина масалаларни комплекс чизмада ечиш мумкин.
У
Узатма — бир валдан иккинчи валга х,аракат узатиш, бир валдаги .^араках тезлигини бошца валга камайтириб ёки купайтириб узатиш учун хизмат циладиган механизм.
Узатмалар бажарадиган вазифаси, тузилиши ва ишлаш шароитига караб, виитли, шестерняли, фрикцион, червяк- ли, тасмали ва бошка турларга булинади.
Узатиш сони — бир валдан иккинчи валга узатилган айланиш тезлигининг к,анча ошганлиги ёки камайганли- гини курсатувчи коэффициент. Унинг киймати етакловчи валнинг бир минутдаги айланишлар сони (л^нииг етакла- нувчи валнинг бир минутдаги айланишлар сони (и2)га ёки етакловчи шестерня тишлари сони (zi)hhht етакланувчи шестерня тишлари сони (г2)га нисбатига тенг (153- шакл):
Узел — аппарат, машина ва ш. к. нинг маълум вазифани бажарувчи муста^ил механизми ёки мураккаб цисми. Х,ар бир узел алохида бир ли к ташки л цилади ва мустацил ра- вишда йигилади.
Узилиш— кундаланг цирцими шакли ва улчамлари бир хил булган узун деталларнинг чизмадаги тасвирда шартли равишда узиб олиб ташланган урта цисми; бунда детал­нинг икки цисми бир-бирига я^инлаштириб курсатилади (174- шакл).
Узунлик — кесманинг четки нуцталари орасидаги ма- софа. Узунлик масштаб бирлигида улчанади ва мусбат сон билан ифодаланади. Одатда узунлик мм, см, м ва км бир- ликларида улчанади.
Умумий вазиятдаги тугри чизи^ — проекциялар те- кисликлаоидан бирортасига перпендикуляр ёки параллел








Download 3,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish