Справочник иккинчи туэатилган ва тўлдирилган нашри


Социалистик Бухоро — областнинг маданий



Download 2,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/30
Sana14.07.2022
Hajmi2,06 Mb.
#800016
TuriСправочник
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   30
Bog'liq
Buxoro (qisqacha spravochnik)

Социалистик Бухоро — областнинг маданий 
ва маъмурий маркази
Улуғ Октябрь социалистик 
революцияси 
Бухоро меҳнаткашларини амир зулмидан аба- 
дий озод қилди, иқтисодий ва маданий тарақ- 
қиёт учун кенг йўл очди.
Совет ҳокимияти йиллари Бухорода халқ 
маорифи, соглиқни сақлаш ва маданият соҳа- 
сида тубдан ўзгаришлар бўлди. 14 та умумий 
таълим мактабидан 9 таси ўрта мактаб бўлиб, 
уларда меҳнаткашларнинг 8 мингдан ортиқ 
болалари ўқийди.
С. Оржоникидзе номидаги Бухоро Давлат 
педагогика институти Узбекистондаги йирич 
олий ўқув юртларидан бирига айланди; у 3000 
дан ошиқ ўқитувчи тайёрлаб чиқарди. Инсти- 
тутда тарих-филология, рус тили ва адабиёти, 
физика-математика ва табииёт факультетла- 
ри бор. Шаҳар меҳнаткашлари 1957 йилда 
институтнинг ташкил этилганига 25 йил тўл- 
ган кунни нишонлаб юбилей ўтказдилар.
Шаҳарда Ушинский номидаги педагогика 
билим юрти бор. Билим юрти ташкил этил- 
гандан буён уни 3563 киши битириб чиқди, 
(буларнинг 3440 таси маҳаллий миллатлар-
72
www.ziyouz.com kutubxonasi


дан), билим юртини битирувчиларнинг 2803 та- 
си бошланғич мактаб ўқитувчиси ва 720 таси 
мактабгача тарбия ходимларидир.
Шаҳардаги қишлоқ 
хўжалик техникумн 
областга деҳқончилик мутахассислари тайёр- 
лайди. Техникум сўнгги беш йил ичида 732 агро- 
ном, дала мудири, пиллакаш, зоотехник, гидро- 
мелиорация техниклари тайёрлаб чиҳарди-
Медицина билим юрти ўрта медицина кадр- 
лари тайёрловчи манбадир. Билим юрти кей- 
инги беш йил давомида 804 фельдшер-акушер 
ва медицина ҳамшираларини (булардан 
106 
таси ўзбек қизлари) тайёрлаб чиҳарди.
Шаҳарда 
савдо-кооператив 
техникуми, 
сиртқи енгил саноат техникуми, бинокорлик 
мактаби, қишлоқ хўжалигини механизациялаш 
билим юрти, ўқиш комбинати, колхоз махтаби 
бор. Булар область халқ хўжалиги учун зарур 
кадрлар тайёрлайди.
Тарих-ўлкашунослик музейи шаҳарнинг ма- 
даний ва илмий ҳаётида катта аҳамиятга эга. 
Б у музей 1937 йил 27 июнда ташкил этилган. 
Музейда Урта Осиё халқлари тарихи, эконо- 
микаси, маданияти ва турмуши-маишатига оид 
ҳар хил материаллар, шунингдек ҳайвонлар, 
ўсимликлар дунёси, областнииг минерал бой- 
ликларига тегишли турли-туман экспонатлар 
бор. Музейнинг табииёт, ўтмишнинг револю- 
цион тарихи, совет даври тарихи, Ҳалқ ижо- 
дий уйи ва Ситораи Моҳи Хосса филиали бор. 
Музейда маданий оқартув ва оммавий ишлар 
олиб борилади, кўчма виствакалар ташкил 
этилади, томошабинлар билан учрашувлар 
уюштирилади. 1957 йилда музейни 100 мингга
73
www.ziyouz.com kutubxonasi


яқин киши кириб кўрди. Музей ҳузурида ўлка- 
шунослик мактаб тўгараги очилган- 
ё ш
нату- 
ралистлар ва археологлар ўзларига кабинет 
ташкил этганлар.
Абу Али ибн Сино номидаги область халқ 
кутубхонаси 
Бухоронинг йирик 
маданий 
маркази ҳисобланади. Б у кутубхона Совет ҳо- 
кимияти даврида республиканинг йирик ку- 
тубхоналаридан бирига айланди. Унинг фон- 
дида 150 мингдан ошиқ китоб бор.
Кугубхона хузурида шар-қ қўлёзмаларини 
сақлайдиган хона бор. Б у хонада Абу Али 
ибн Синонинг қиммат 
баҳо 
асари— «Тиб 
қонунлари» нинг қўлёзмаси, А. Навоий, Фир- 
давсий ва Урта Осиёнинг бошқа мутафаккир- 
лари, файласуфлари, шоирларининг қўлёзма- 
лари сақланмоқда. Кутубхонада китобхонлар 
учун конферепциялар ўгказилади, адабий ке- 
чалар ва кўргаэмалар ташкил этилади.
Шунингдек, давлат педагогика институти ҳу- 
зуридаги кутубхона ҳам катта маданий мар- 
каз хизматини адо этади. Унинг фондида 100 
мингдан зиёд китоб бор.
Булардан ташқари, шаҳарда бешта кутуб- 
хона бўлиб, уларнинг ҳар бирида 85 мингдан 
китоб бор. Касаба союзлари клублари ҳузу- 
рида ҳам 12 та кутубхона ишлаб туради.
Халқ ижодий уйи катта маданий-оқартув 
ишлари олиб боради. У шаҳар ва областлардаги 
маданий-оқартув муассасалари ходимларига 
методик ёрдам берувчи марказ ҳисобланади.
Шаҳарга яқин ерда СоюзНИХИнинг зонал 
комплекс тажриба станцияси жойлашган. Бу 
станцияда пахтанинг янги, жуда эрта пишар

Download 2,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish