Спиртлар – углеводород молекуласидаги водород атомларини гидроксил гуриҳига алмашиниб ҳосил бўлган бирикмалар


Олиниш усуллари. Фенол ва унинг гомологлари тошкўмир смоласининг 180-2300С қайнайдиган бўлагидан ажратиб орлинади



Download 312,23 Kb.
bet5/7
Sana21.02.2022
Hajmi312,23 Kb.
#76844
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
spirtlar va fenollar

Олиниш усуллари. Фенол ва унинг гомологлари тошкўмир смоласининг 180-2300С қайнайдиган бўлагидан ажратиб орлинади.
1. Ароматик сульфокислота тузларини ўювчи ишқорлар билан қўшиб қиздирилганда феноллар ҳосил бўлади:
Бу усул яқин йилларгача саноатда кенг қўлланилган.
3. Изопропилбензол (кумол) оксидланиб, сўнгра концентралган сульфат кислота таъсирида парчаланганда фенол ва ацетон ҳосил бўлади:
4. Фенол ва унинг гомологларини бирламчи ароматик аминлардан диазобирикмалар орқали ҳосил қилиш мумкин:
5. Фенолларни ароматик карбон кислоталарни оксидловчилар иштирокида декарбоксиллаб ҳосил қилиш мумкин:
6. Фенолнинг гомологлари фенолни бир атомли спиртлар билан катализаторлар иштирокида алкиллаб олинади.
ФИЗИКАВИЙ ХОССАЛАРИ.
  • Фенол – 430С суюқланадиган кристалл модда.
  • Сувда қийин эрийди.
  • Сув буғи билан учувчи аралашма ҳосил қилади.
  • Ўткир хидга эга.
  • Сув билан 160С суюқланадиган кристалл гидрат ҳосил қилади.
  • Заҳарли.
  • Терига тегса куйдиради.

КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ.
Феноллар турли кимёвий жараёнларга гидроксил гуруҳи ёки ароматик ҳалқа водородлари ҳисобидан жуда осон киришади.
1. Фенолларни спиртлар ёки сувга қараганда кислоталик хоссаси катта.
  • Сирка кислота диссоцалашиш константаси – 1,8.10–6,
  • Карбонат кислотаники – 4,9.10–16 ,
  • Фенолники – 1,3.10–10 га тенг.
  • Феноллар ўювчи ишқорлар билан фенолятларни ҳосил қилади
  • Феноллар фенолятлардан карбонат кислота ёрдамида ажратиб олинади:
  • о-нитрофенол диссоцияланиш константаси – 5,8.10–8;
  • м-нитрофенолники – 5,3.10–3;
  • n-нитрофенолники – 1,5.10–8;
  • 2,4-динитрофенолники – 8,3.10–5;
  • 2,4,5-тринитрофенолники – 4,2.10–1 га тенг.
  • 2,4,5-тринитрофенолни кислоталик хоссаси сирка кислотаникига нисбатан 10000 марта катта бўлиб, минерал кислоталарникига тенглашади.


Download 312,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish