Soliq va soliqqa tortish (o'quv qollanma) : O'zbekiston Respublikasi Oliy va o'rta maxsus ta'lim vazirligi tomonidan darslik sifatida tavsiya etilgan

TAKRORLASH  U C H U N   SAVOLLAR
1.  Jism oniy shaxslam ing  m ol-m ulk  solig'i  to 'lo v c h ilar  kim lar?
2.  M ulklam ing  qiym ati  qanday  tartibda  hisoblab  chiqiladi  va  uning 
stavkalari  qanday?
100

---

3.  Jism oniy  shaxslar  m ol-m ulk  solig'i  stavkasini  kim   belgilaydi  va  bu 
soliqdan qanday  im tiyozlar mavjud?
4.  M ol-m ulk  solig‘ini  hisobini  taqdim   etish  tartibi  va  soliqni  to 'lash  
m uddatlari  qanday?
101

---

X II I  bob.  YURIDIK  SHAXSLARDAN  UNDIRILADIG AN 
YER  SO L IG ‘I
l - § .   Yer  soligNni  soliq  tizimiga joriy  ctishning  asosiy  sabablari 
va  uning  iqtisodiy  mohiyati
S oliqlam ing  iqtisodiy  m ohiyati  davlat  bilan  huquqiy  va  jism oniy 
shaxslar  o 'rta sid a  vujudga  keluvchi  obyektiv  m ajburiy  to ‘lovlarga  asoslan- 
gan  moliyaviy  m unosabatlar  orqali  xarakterlanadi.  Bu  moliyaviy  m u n o - 
sabatlar  m axsus  ijtim oiy  harakterga  ega  b o 'la d i,  milliy  d arom adning  bir 
qism i  b o 'lg an   pul  m ablag‘larini  davlat  ixtiyoriga  safarbar  qilishga  xizm at 
qiladi.
Yuqoridagi  fikriardan  kelib  chiqqan  hold a  soliq  tushunchasiga  quyi- 
dagicha  ta ’rifb e rish   m um kin:  «Soliqlar  davlat  va ja m iyatning  pul  mablag*- 
lariga  b o ‘lgan  extiyojini  qondirish  m aqsadida  q o n u n   to m o n id an   belgilab 
qo'yilgan  holda  va  o ‘m atilgan  m uddatda  jism oniy  va  yuridik  shaxslardan 
davlat  ixtiyoriga  m ajburiy  ravishda  undirib  olinadigan  to ‘lovlardir.
Soliqlam ing  m ohiyati  u lam ing  bajaradigan  funksiyalaridan  kelib  chi-
qadi.
Soliqlam ing  funksiyalari  u lam in g   m ohiyatini  am aliyotda  harakat 
qilayotganligini  ko ‘rsatadi.  Shunday  ekan,  funksiya  d oim o  yashab,  soliq 
m ohiyatini  ko‘rsatib  turishi  zarur.  Bugun  paydo  b o ‘ladi,  ertaga  y o ‘q  b o ‘- 
ladi,  ketadigan  h o latlar  soliq  funksiyasi  b o ‘la  olm aydi.  D em ak,  funksiya 
kategoriyasi  doim iy,  q a t’iy  takrorlanib  turadigan  voqelikni  ifodalaydi. 
Shunday  uslubiy  yondashishdan  kelib  chiqib  soliqlar  funksiyasini  aniqlash 
kerak.
Soliqlam ing  funksiyalari  m asalasida  katta  bahslashuvlar  m avjud,  lekin 
yagona  b ir  fikrga  kelingan  em as.  K o‘pchilik  iqtisodchilar  soliqlarga  fiskal, 
boshqaruvchi,  rag‘batlantim vchi,  nazorat  funksiyalari  xos  deb  t a ’rif 
berishadi.
Soliqlam ing  birinchisi  funksiyasi  yordam ida  davlat  byudjetining  d a- 
rom adi  tashkil  etilsa,  ikkinchisini  ham   am alga  oshira  borib,  davlat  ishlab 
chiqarishga  uning  o ‘sishini  rag‘batlantirishi  yoki  vaqtinchalik  sekinlash- 
tirishi,  sarm oya  ja m g ‘arish  jarayonini  kuchaytirishi  yoki  qisqartirishi  kabi 
tadbirlam i  am alga  oshirishi  m um kin.
Soliq  am aliyotida  soliqlam i  undirishning  u ch ta  usuli  m avjud:
1.  Kadastrli.
2.  D arom ad  m anbaidan.
3.  D arom ad  egasi  darom adni  olganidan  so ‘ng  (deklaratsiya  b o ‘yi-
cha).
102

---

Birinchi  usul,
  bevosita  real  soliqlam i  hisoblash  u ch u n   foydalaniladigan 
obyektlar  (yer,  im oratlar  va  shu  kabilar)ning  bahosi  va  o 'rta c h a   darom ad- 
liligi  to ‘g ‘risidagi  m a ’lum otlarga  ega  boNgan  kadastr  yoki  reestrdan  foyda- 
lanilishini  taqw ozo  etadi.
Oliy  belgilariga  ko ‘ra  tasniflanadigan  obyektning  tavsifnom asi  kadast- 
m ing  qurilishiga  asos  b o ‘ladi.  M asalan,  yer  kadastrini  tuzishda  turli  tu - 
m anlardagi  ayni  b ir  xildagi  yer  uchastkalari  sifati,  joylashgan  joyi,  foyda- 
lanilishi  va  boshqa  belgilariga  ko‘ra  gum hlanadi.  H a r  b ir  g u m h   u chun 
m aydon  birligining  q ato r  yillar  u ch u n   o ‘rtacha  darom adliligi  belgilanadi. 
B oshqa  ham m a  yer  uchastkalari  m aydon  birligidan  soliq  stavkasi  belgi- 
langan  u  yoki  boshqa  toifaga  tenglashtiriladi.
Soliq  to 'lash n in g   kadastrli  usulining  o ‘ziga  xos  xususiyati  sifatida 
shuni  ajratib  k o ‘rsatish  kerakki,  soliqning  to 'la n ish   payti  darom adning 
olinishi  payti  bilan  aslo  bog'liq  b o'lm aydi,  chunki  b unday  usulda  m ol- 
m ulk  u n in g   taxm in  qilinadigan  darom adliligining  tashqi  belgilari  asosida 
b aholanadi.
O byektning  ana  shunday  belgilarga  asoslanadigan  o 'rta c h a   d aro m a d ­
liligi  uning  haqiqiy  darom adliligidan  jiddiy  farklanishi  m um kin,  shuning 
u ch u n   b unday  usul  ko‘p  jih a td a n   tarixiylik  tusiga  ega  bo'lishi  m um kinki, 
u n d a n   soliq  apparati  u n c h a   rivojlanm agan  holatda  qo'llaniladi.
Ikkinchi  usulda
  soliqni  soliq  subyektiga  d arom adni  to'laydigan  yuridik 
shaxs  hisoblaydi  va  ushlab  qoladi.  Ishchining  ish  haqidan,  xizm atchining 
m aoshidan  darom ad  solig'i  shu  tariqa  undiriladi.  Soliq  korxonada  xodim - 
ning  d arom adni  olishigacha  ushlab  qolinadi,  bu  soliqni  to 'la sh d a n   b o 'y in  
tovlashni  istisno  qiladi,  chunki  buxgalteriya  soliq  solinadigan  d arom adni  va 
soliq  sum m asini  aniq  hisob-kitob  qilib  chiqadi.
S oliqning  daro m ad   m anbayida  to 'la n ish i  shuni  anglatadiki,  soliq  uni 
deklaratsiyalar  b o 'y ich a  to'lashdagi  singari  soliq  idorasi  to m o n id an   hisob- 
lanib  ushlab  qolinm aydi,  balki  uni  subyektlar  jism oniy  shaxs  foydasiga 
to 'lo v n i  am alga  oshiradigan  to 'lo v   m anbalari  (korxonalar,  m uassasalar  va 
tashkilotlar,  boshqa  ish  bem vchilar)  hisoblaydilar va  ushlab  qoladilar.
U ch in c h i  usul  soliq  to 'lo v ch ilam in g  soliq  idoralariga  deklaratsiyalam i, 
ya’ni  u lam in g   oladigan  darom adlari  va  o'zlarig a  tegishli  bo'lg an   soliq 
im tiyozlari  haqidagi  rasm iy  bayonotni  berishini  nazarda  tutadi.  Soliq  ido- 
ralari  soliq  deklaratsiyasi  va  am aldagi  soliqqa  to rtish   stavkalari  asosida  to ‘- 
lanishi  lozim   b o 'lg an   soliq  m iqdorini  nazorat  qiladilar.  Soliq  deklaratsiyasi 
asosida,  o d atd a,  tadbirkorlik  faoliyatidan,  d ehkon  (ferm er)  xo'jaligini  yuri- 
tishdan  olinadigan  darom adlar,  shuningdek,  intellektual  faoliyat  bilan  shu- 
g'ullanadigan  shaxslar  (fan,  adabiyot,  s a n 'a t  asarlarining  m ualliflari,  kash- 
fiyotlar,  ixtirolar  m ualliflari,  sanoat  nam unalarini  yaratuvchilari  va  hokazo) 
d arom adlari  soliqqa  tortiladi.
O 'zbekiston  Respublikasida  yer  solig'i  kadastrli  usulda  undiriladi. 
B unda  yerlam ing  unum dorligi  (boniteti)  hisobga  olingan  holdagi  jadval 
shaklidagi  e r   solig'ini  stavkalari  O 'zbekiston  Respublikasi  V azirlar  M ahka- 
masi  to m o n id a n   h ar yili  yangidan  tasdiqlanadi.
103

---

Kadastrli  usulda  shaharlar  va  sh ah ar  q o ‘rqonlarida  yer  soligi  stav- 
kalarini  ishlab  chiqishga  u la r xududini  sh ah ar  ayrim   tum an lari  yerlari  ham - 
da  infratuzilm asini  iqtisodiy  baholash  qiym ati  b o ‘yicha  kom pleks  tarzda 
baholash  asos  qilib  olingan.
M a ’lum ki,  sh ah ar  hududining  qim m ati  m arkazdan  chekka  joylarga 
qarab  nafaqat  hududning  infratuzilm a  bilan  t a ’m inlashdagi  tafovutlar,  balki 
boshqa  om illar  ta ’siri  tufayli  ham   kam ayib  boradi.  Shu  sababli,  yer  solig'i 
stavkalarini  tabaqalashtirish  u ch u n   sh a h ar  va  q ‘o rq ‘o n la r  hududi  zonalarga 
bo'lin ad i,  b unda  yerlam i  kom pleks  baholashning  qiym ati  u m um   to m o n i­
dan  qabul  qilingan,  zonaning  sh a h ar  hosil  qiluvchilik  rolini,  tran sp o rt  bilan 
t a ’m inlangani,  m uhitning  jozibadorligi,  ekologik  holati,  yer  tebranishlari- 
ning  b o ‘lish-bo‘lmasligi,  sh ah ar ayrim   tum an larin in g   funksional  vazifalarini 
liisobga  oladigan,  yer  uchastkalarining  iste’m ol  qiym atiga  ta ’sir  ko'rsatad i- 
gan  koeffitsintlam i  qo'llagan  holda  belgilanadi,  yordam chi  qishloq  xo'jali­
gini  yuritish  va  yakka  tartibda  uy-joy  qurish  u ch u n   yer  uchastkalariga  ega 
bo'lg an   jism oniy  shaxslaiga  stavkalar  m iqdori,  ijtim oiy  om illam i  e ’tiborga 
olgan  holda,  yuridik  shaxslar  u chun  m o'ljallanganidan  tax m in an   o 'n   ba- 
ravar kam   qilib  belgilangan.
Qishloq  xo'jaligida  yerdan  ishlab  chiqarishning  asosiy  vositasi  sifatida 
foydalaniladi,  shuning  u ch u n   qishloq  xo'jalik  aham iyatidagi  yerlar  u chun 
soliq  stavkalari  yer  sifatidan,  ya’ni  tup ro q   xosildorligi  va  yer  u n u m d o r- 
ligidan  kelib  chiqib belgilangan.
Y er  solig'i  stavkalari,  ja h o n   am aliyotida  qabul  qilinganidek  yer  qiy- 
m atidan  kelib  chiqib  belgilangan.  R espublikada  yem ing  b o zo r  qiym ati 
shakllanm agani  sababli,  1  gektar  sug'oriladigan  yerdan  olinadigan  deh- 
qonchilik  yalpi  m ahsulotining  o 'rta c h a   qiym atidan  kelib  chiqib,  uni  shartli 
baholash  am alga  oshirildi.  Ja h o n   am aliyotida  y er  solig'i  stavkalari  turli 
m am lakatlarda  tu rlicha  belgilanadi,  lekin  o 'rta c h a   y er  qiym atining  salkam  
5  %  tashkil  etadi.  Respublika  sharoiti  u ch u n   qishloq  xo'jaligida  shakllan- 
gan  iqtisodiy  holatni  hisobga  olib  va  uni  rivojlantirishni  rag'batlantirish 
m aqsadida  soliq  stavkalari  3 
%
  m iqdorida  qabul  qilingan.
Soliq  m iqdorlarini  yerlar  sifati,  tabiiy  iqlim   zonalari  b o 'y ich a  taba­
qalashtirish  m aqsadida  sug'oriladigan  yerlar  u ch u n   soliq  stavkalari  m a ’- 
m uriy  tu m a n la r  b o 'y ich a,  u la m i  tup ro q   b all-bonitetlari  b o 'y ich a  10  da- 
rajaga  bo'lg an   holda  belgilangan.  T u proq  boniteti  dehqonchilikning  hozirgi 
darajasida  qiyoslam a  tabiiy  hosildorlikning  shartli  ko'rsatkichi  hisoblanadi. 
B onitetni  aniqlashda  tu proqning  genetik  kelib  chiqishi,  sug'orishning 
qan ch a  m uddat  davom   etayotgani,  с kin  eqilishi,  agro-iqlim iy  resurslar 
bilan  ta ’m inlangani,  m exanik  tarkibi,  tu proqning  xosil  bulish  genezisi, 
tu p ro q   qoplam ining  suv  o 'tk a z a   olishi,  sho'rlanganlik  darajasi,  eroziyaga 
uchraganligi,  toshloqligi,  zichligi  h am da  tuprokning  boshqa  tabiiy  xossalari 
hisobga  olinadi.  T uproq  b o niteti  100  balli  tizim  b o 'y ich a  aniqlanadi.
Lalmi  yerlar  va  yaylovlar zo n a la r yoki  vertikal  m intaqalarga  bo'lingan, 
bu  yerda  y o g'inlar  bilan  tu rlicha  t a ’m inlanganlik  shakllanadiki,  u lam ing 
unum dorligi  shu  h o latlar bilan  bog'liqdir.
104

---

Q ishloq joylarda  joylashgan  yer  uchastkalarining joylashgan joyi  b o 'y i­
cha  soliq  m iqdorlarini  tabaqalashtirish  m aqsadida  m a ’m uriy  va  sanoat 
m arkazlari  atrofidagi  stavkalarga  1,1  dan  1,3  ga  q ad a r  oshiruvchi  koeffi- 
tsien tlar belgilangan.
Yer  solig'i  va  yagona  yer  solig'ini  2007-yil  uchun  kadastr  shaklidagi 
yangi  stavkalari  O'zbekiston  Respublikasi  Prezidentining  2006-yil  18-de- 
kabrdagi  «O'zbekiston  Respublikasining  2007-yildagi  asosiy
  m akroiqtisodiy 
ko'rsatkichlari  prognozi 
va  davlat  budjetining  param etrlari  to ‘g ‘risida»gi 
P Q -  532-sonli  qarorida  bayon  qilingan.
Yer  solig'ining  soliq  tizimida  va  budjet  daromadlari  tarkibida  tutgan
о‘mi
O 'zbekiston  b o zo r  m unosabatlariga  o ‘ta   boshlagach  1990-yilda  «Yer 
to ‘g ‘risida»gi  q o n u n   qabul  qilindi,  unga  bin o an   yerga  egalik  qilish  va 
yerdan  foydalanishning  pullik  bo'lishi  belgilandi.  O 'zbekiston  Pespublikasi 
M ustaqillikni  qo'lga  kiritgach  1993-yil  6-m ayda  O 'zbekiston  Pespublikasi 
Oliy  K engashi  to m o n id an   «Yer  solig'i  to ‘g ‘risida»gi  m axsus  q o n u n   qabul 
qilindi,  u nda  soliq  solishning  obyektlari  va  subyektlari  im tizlar  soliq  to 'lash  
tartibi  va  hokazolar a n c h a  batafsil  belgilab  berildi.  Q o n u n   1994-yil  1-yan- 
vardan  am alga  kiritildi.  Q o n u n d a  Y erlardan  noqishloq  xo'jalik  m aqsad- 
larida  foydalanadigan  yuridik  shaxslardan  olinadigan  yer  solig'ining  un- 
dirish  tartiblari  belgilab  berildi.  Shu  bilan  birga,  qishloq  xo'jaligini  ustuvor 
rivojlantirish  zarurligini  e'tib o rg a  olib  qishloq  xo'jaligi  m ahsulotlarini 
yetishtirish  bilan  shug'ullanuvchi  korxonalar  va  tash k ilo tlar u ch u n   qonunni 
jo riy   etish  1995-yil  1-yanvargacha  kechiktirildi.  S hunday  qilib  yer  so ­
lig'ining  joriy  etilishi  bilan  m am lakatda  yer  m unosabatlarini  tartibga 
solishning  chinakam   iqtisodiy  vositalari  paydo  bo'ldi.
1997-yil  24-aprelda  O 'zbekiston  Pespublikasi  Oliy  M ajlisi  tom onidan 
U zbekiston  Pespublikasi  Soliq  kodeksi  qabul  qilinishi  va  1998-yil  1-yan- 
vardan  kuchga  kiritilishi  bilan  yer  solig'ining  huquqiy  asoslari  yaratildi.
Hozirgi  bozor  m unosabatlariga  o 'tis h   sharoitida  davlat  qishloq 
xo'jaligi  korxonalarini  soliqqa  to rta r  ekan,  b u n d an   fiskal  m anfaatdorlikni 
em as,  balki  soliqlar  orqali  qishloq  xo'jaligini  boshqarish,  ishlab  chiqarishni 
rivojlantirishni,  shuningdek,  ulam i  ijtim oiy  him oya  qilishni  ko'zlaydi.  Buni 
qishloq  xo'jaligini  soliqqa  tortish n in g   o 'zig a  xos  xususiyatlaridan  ham  
k o 'rishim iz  m um kin.
O 'zbekiston 
Pespublikasi 
Prezidenti 
H .A .K arim ovning 
1998-yil 
10-oktyabrdagi  «Qishloq  xo'jalik  tovarlarini  ishlab  chiqaruvchilar  u chun 
yagona  yer  solig'ini  jo riy   etish  tugrisida»gi  F arm oniga  m uvofiq  1999-yil
1-yanvardan  boshlab  qishloq  xo'jalik  tovarlarini  ishlab  chiqaruvchilari 
u ch u n   yagona  yer  solig'i jo riy   qilindi.
Y er  uchastkasiga  egalik  qilish  huquqi  b o r  yuridik  shaxs  yer  solig'ini 
to 'lo v c h i  b o 'lib   hisoblanadi.  Soliq  qonunlariga  asosan,  yer  solig'ini  hisob­
lash  va  budjetga  o 'tk az ib   berish  m ajburiyati  yuridik  shaxsga  yuklatiladi.
105

---