Сохани урганишнинг асосий максади ва вазифалари


Fe-нинг HNОз да пассивланиши



Download 0,7 Mb.
bet6/22
Sana23.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#127721
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
Коррозия. Маъруза матни

Fe-нинг HNОз да пассивланиши.
Fe + HNO3 →Fe + HNO3 - кутбловчи пассиватор.
HNO3 йигилиши билан iA га етади; пассивланиш бошланади; бунга СнNоз>30% моc булади.
У эрувчан хисобланган, юкори валентли бирикмаларнинг хосил булиши билан Fe+2->Fe+3; Cr+3->Cr+6(Cr(O4-2) боглик. Катод юзаси мойдонларнинг катталашиши пассивланишни тезлаштиради. Юкори углеродли пулатлар кам углеродли пулатларга нисбатан тезрок пассивланади.
Кичик ута кучланишнинг паст кийматларига эга булган аслиметалларни (Pt, Pb, Си) кушиш пассивланишига ёрдам беради. Сг ли пулат Си билан суюлтирилган H2SO4 да ; Ti +0.1% Pb ёки Pt + 10 % НС1 кайнаганда пассивланади.
Пассивлик назарияси.
1.Пардали пассивлик - металларнинг диффузиясини кийинлаштирувчи реакция махсулотларнинг тусикли катлами.
2. Адсорбцион пассивлик - металл усти O2 хемосорбцион парда билан копланади. О2, Н2О ни сикиб чикариб металлни гидратацияланишини кийинлаштиради, яъни реакциянинг анодли ута кучланишини оширади.
Me----------->Me++ е- (29)
Купгина металларнинг О2 нинг жуфт булмаган е- -лари билан ионли богларга нисбатан кучлирок булган ковалент богларни хосил килиши уларнинг даврий системада оралик холда булишига сабаб булади, яъни
d - кобикларида жуфт булмаган е- га эга булишади.
Щунинг учун бу катламлар оксидларга нисбатан анча баркадор булади.


МАВЗУ№5
КОТИШМА ИЧКИ ОМИЛЛАРИНИНГ КОРРОЗИЯ ТЕЗЛИГИГА ТАЪСИРИ.

Киме машинасозлигида бир фазали каттик эритма холидаги котишмаларнинг ишлатилади. Каттик эритманинг 3-тури мавжуд:


1. Урин алмаштирувчи каттик эритма- бу кристалл панжарадаги котишманинг асосий компоненти (Fe) атомларини легирлаш компоненти (Сг) атомлари билан алмаштириб куйилишга (урин алмашинишга) айтилади. Бу ер да алмашинаётган атомлар улчамининг бир-бирига якин булишига (фарк 8-15%), кристалл панжараларининг деформацияга учрашига йул куйилмаслиги керак.
2. Сингувчи каттик эритма; эритилган элемент атомларининг асосий элемент-металл атомлари (Fe+C, N, В, Н) орасида жойланишига айтилади.
y-Fe кирралари марказлашган куб.
3. Ажратилган- дефект панжарали котишмалар. Коррoзион бардошлилик (пассивация- сусайтирилиши) механизмининг пайдо булиши хар хил котишмаларда узига хос харакатларга эга.
Агар берилган мухитга бардош беролмайдиган (А) металлга бардош берадиган (пассивлана оладиган) (В) металл кушилса, у холда котишмада (В) компонентининг ошиб бориши билан коррозияга бардошлилик сакраб узгаради. В нинг 1/8 нисбатдаги аралашмасига (12,5%; 25%; 37,5%; 50% ...) тугри келади.
Бу конуният «бардошлик чегаралари коидаси» ёки «Тамман коидаси» деб аталади. Биргина котишма бир неча бардошлилик чегараларига эга булиши мумкин (Fe - Сг) ; бошкаларда эса п=2, 3, 4 нинг катта кийматларида куринади. Мисол учун:
Mg - Cd n=2 H2S04 да
Си - Ni n= 4 (NH3 эритмасида, S"2, S04"2)
Си - Au n= 4
Коррозияга чидамли котишманинг таркибига кирувчи моддаларнинг огирлик % ини куйидагича хисоблаш мумкин. X+Y=100
a b 8 8 п бу ерда X,Y - котишма компонентларининг огирлик фоизи; а,Ь - атом огирликлари; п =1 - 7.
Мисол: Fe-Cr aFe = 55.85 bCr = 52.1 n=l



Котишма ичида карбидларни ташкил этувчи С-нинг борлиги\Сгуни купайтиришни такозо этади; сабаби - карбидга кирган хромнинг урнини коплашдир. Шунинг учун саноатда ишлатиладиган пулат маркаларида Сг микдори талаб даражасидан купрок булади. Шуни хам назарда тутиш керакки, 1% С +10% Сг ни карбидга айлантиради.
К оррозияга чидамлиликнинг узгариши котишма ичига кирувчи бардошлирок компонент атомларининг бардошсиз
металл атомларини ураб (блокада килиб) кристалографик юзалардаги жойлашишига богликдир. Бу эса легирловчи компонент атомларининг маълум микдори, ёки бошкача килиб айтганда котишманинг турига боглик. y-Fe котишмалари пассивланишга купрок мойилрокдир. Ni кушилиши эса бу холни, яъни γ-структурани хосил булишига ёрдам беради.
Оралик бекарор Me ларнинг пассивлик ходисасини тушунтириш учун;
Сг-акцептор , Fe-донор деб кабул килинган.
Сг нинг -электрон закансиялари Fe дан олинган электронлари билан тулдирилади.
Сг<12% да Cr-нинг электрон буш жойларининг хаммаси тулган булиб, котишма худди Fe дек узини тутади . Сг>12% да (d-e") электронларнинг буш жойлари тулгизилмаган ва котишма узини Сг дек тутади.
Fe- Cr- Ni котишмаларида Сг га электронларни асосан Ni беради, Ni йуклигида эса Fe беради.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish