СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet25/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Этиология ва патогенез. Фазовий тахлил анализаторлар комплекси оркали амалга оширилади. Буларнинг орасида вестибуляр аниоратин урни мухимдир.
Табиий шароитларда вестибуляр анализаторлар томони фазада маълум холат булишини таъминлаб колмасдан, организмни тезланиш, огирлик кучиза, тебранишига каршилик килиш вазифасини хам утайди. Шу сабабли вестибулятор анализатор ички мухит анализаторлари каторига киритилиши керак (В.Н. Черинговский).
Бизга маълумки, лабиринт органлари инсон танасининг фазодаги холатини ва бошининг бурчакли харакатини таъминлайди. Бундан ташкари тезланишларни хам кабул килади, шу сабабли кинетозларни ривожланишиши тушунтирувчи «лабиринг гипотеза»си хакикатга якинрокдир.
Бу гипотезани тасдикловчи омил сифатида
- карларда кинетознинг симптомокомплекслари кузатилмайди;
- хирургик йуллар билан лабиринт аппарати олиб ташланган одамларда харакат касаллиги кузатилмайди;
- 2 ёшгача булган болаларда лабиринт органларини кузгалувчанлиги паст булади, шу сабабли кинетоз белгилари булмайди.

Кинетозни келиб чикишда 2-та нуктаи назар бор:



  1. Отолит системасини ута стимуляцияси (G,de.Wet 1953);

  2. Купуляр (Гумбаз) системасини уту стимуляцияси;

  3. Lansberg – фикри (1963)

Кинетоз келиб чикишида ошомит органлардан ва ярим айланма каналчаларидан келаётган турли импульсациялар натижасида лабиринтлар ичи конфликт келиб чикиб кинетозни белгиларни келтириб чикаради. Бу холат мия марказларини фаолиятини координациясини таъминлаш кийинлашади. Бошни олдинга эгиб, оркага кайтарилганда руй беради. Шундай килиб, кинетоз – анализаторларни узаро келишиб ишлашини бузилиши натижасида келиб чикади.
Харакат касаллигини келиб чикиш механизмини тушуниш охиригача етмаган, лекин хакикатга якинроги «сенсорли келишмовчилик» назариясидир. Бу назария буйича харакат касаллиги факат вестибуляр китикланиш натижасида келиб чикмайди, балки харакат тугрисидаги бир – бирига зид булган сигналларга организмни жавоб реакциясидир.
Асосий этиологик омил булиб, курув урганларидан, вестибуляр аппаратларидан хамда бошка рецепторлардан келаётган сенсар н формациялар булиб, МНСни кабул килиши мумкин булган сигналлар «ухшамайдиган»ни бош мияга келиши хисобланади.



Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish