СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


аник эритологияли пернициоз-анемия



Download 18,25 Mb.
bet103/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

4.аник эритологияли пернициоз-анемия. Ошказонни органик зарарланиши натижасида келиб чиккан симптоматик пернициоз-анемияга ошказоннинг антианемик вазифаси йуколганлиги натижаси деб караш мумкин.
5.апластик анемия. Аргенератор функциясини кескин пасайиши натижасида келиб чикади. Суяк кумигини зарарланиши, унинг хужайра элиментларининг кескин камайиши Билан етилишининг бузилиши Билан конга ювилиб чикиши Билан ифодаланади. Апластик анемия биринчи булиб 1988 йилда Эрли томонидан ёзилган. 1915 Франк шунга ухшаш касалликни яъни геморраргик анемияни куринишини баён этган. Бунинг натижасида бу икки касаллик узаро бирлаштирилган. Хозирги вакитда суяк кумигининг апластик касаллигининг 2 хил клиник куриниши деб каралмокда. Апластик анемиянинг этиологияси номаълум. Баъзида бу касаллик нур энергиясининг таъсирида, баъзи бир дориларни кабул килганда (амидонирин, люминал, сульфаниламид препаратлари) сурункали холдан тойдирувчи юкумли касалликларда юзага келиши мумкин.
Суяк кумигининг гистологик текширувида уни бутунлай бушб колганлиги кон куйиши ва ретикуляр хужайралардан иборат кичик фолчалар холида хужайра элиментларининг бутунлай йуколиб кетиши Билан характерланади. Бу панмилофтиз дейилади.
6.гемолитик анемиялар. Тугма сфероцитор гемолитик анемия. Доминант типидаги ирсий бериладиган оилавий касаллик. Касалликнинг клиник куринишида асосий урнини гемолитик синдром эгаллайди. У куйидаги 3 та кардинал белгилар Билан: сариклик, спленомегалия ва анемия Билан намаён булади.
Периферик кон куриниши. Эритроцитларнинг патологик триадаси Билан ифодаланади.
а)микросфероцитоз, б)реткулоцитоз, в)осмотик резистентликнинг 50% гача пасайишибилан.
Ок кон таначалари: сезиларсиз нейтрофилли лейкоцитоз (10-15 минггача).
Суяк кумигида кон яратилиши. Фавкулотда интенсив нормобластик типдаги реакция кузатилади. Эритробластлар сони суяк кумиги хужайралари орасида мутлок купликни (70%) ташкил этади. Эритроцитларнинг суяк кумигидан канча чикиши жадал суръатларда кетган. Бунинг натижасида конга асосан етилмаган эритроцитлар чикади, реткулоцитлари. Талокда ясси, суякларда, узун, пайсимон суяклар эпифиз ва диафизларида экстрамедуляр эритропоэз юзага келади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish