СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet109/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Патогенези.
Маълум инфекция огриб утгандан сунг (10-20 кун) нефритни ривожланишини эътиборга олиш керак (скарлатинадан ёки ангинадан кейинги нефрит).
Schick ва Pirquet нефритни келиб чикишида аллергик механизмни роли ката эканлигини таъкидлаб утган хакикатдан хам диффузли нефрит намоен булишида экиспериментдаги гиперергик яллигланишини белгилари иштирок этган. Шу Билан бирга коптокчаларнинг 80% га якини шикастланиши хам аллергик генезга якинлигини курсатади.
Яна бир курсатгич булиб гематеурия тошмалар тошиши ва карапивницалар Билан бир пайитда булади. Кассалик куккисдан уткир бошланади.
Аутоантителолор нефротоксик агентларни бемор конида булиши хам аллергик табиатга эга эканлиги курсатади. Совуккотишни омилини роли борлигига хам аллергик компонент мавжудлигидан дарак беради.
Уткир нефритнинг аломатлари шартли равишда икки гурухга булиб урганилади. Буйрак ва буйраклан ташкари гипертония шиш ва гематурия, уткир диффуз гломерулонефритдагемотеурия сийдик йулларини турли хил шикастланишларида ва яллигланишларда учрайди. Одатда бундай холларда сийдик таркибида гемолизга учрамаган уз тузилишини узгартирмаган эритроцитлар булибсийдикдаги оксил микдори унча ошмаган булади.


Шишлар.
Буйрак касаллигида пайдо буладиган шишлар юракка алокадор шишлардан куйидаги белгилари Билан фарк килади:
1.хаддан ташкари тез юзага келади.
2.буйрак шишлари одатда ё бутун танага таркалган булади ёхуд юздан, хусусан ковоклардан бошланади. Холбуки юрак шишлари олдин оёклардан бошланади.
3.буйрак шишлари аксари куп даражада сувсимон булади, шиш суюклигини осонгина бир жойдан иккинчи жойга кучирса булади. Буйрак шишлари юмшок кузгалувчан булади. Юрак шишлари одатда анча каттик ва кам кучадиган булди.
4. юрак шишларида хамиша жигар катталашади. Буйрак шишларида бу холат учрамайди.
5.буйрак шишлари буйрак касалликларига хос булган белгилар Билан бирга давом этади.
Буйрак касалликларида пайдо буладиган шишнинг асосий патогенетик факторлаи куйдагилардан иборат:
1.протениурия натижасида плазманинг онкотик босими пасаяди, бунинг натижасида томир ичидаги суюклик тукималар аро бушликка интилади.
2.гиповолемия натижасида томирлардаги вольюм рецепторлари китикланиши ренин ва АДГ куп ишлаб чикарилишига олиб келади.
3.ренин буйрак усти безининг махсули альдотеринни ишлаб чикарилишини кучайтиради. Икала гормон Na+ ва сувни кайта реабсорбциясини кучайтиради.
4.кон томирлар деворининг утказувчанлиги ортади (мемброноген омил).
5.капиллярларнинг веноз кисмидаги гидростатик босимини ортиши.



Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish