Sirdaryo viloyat pedagog kadrlarni qayta tayyorlash va ularni malakasini oshirish instituti “Ijtimoiy fanlar va ma’naviyat asoslari”



Download 457 Kb.
bet16/16
Sana07.09.2021
Hajmi457 Kb.
#167935
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
Bog'liq
“АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ, ФАЛСАФИЙ ВА ТАБИИЙ-ИЛМИЙ ҚАРАШЛАРИ”

Beruniy zamondoshlari

  1. Abu Ali ibn Sino (980-1037)

  2. Abu Nasr Mansur ibn Iroq al-Ja’diy (1-ustozi) (X-asr-1034) “Batlimusi soniy” (“Ikkinchi Ptolemey”)

3. Abu Ahmad ibn Muhammad ibn Ya’qub ibn Miskavayx (1030)

4. Abulxayr ibn Hammor (941-1048) “Buqroti soniy”

5. Abu Sahl Iso ibn Yah’yo al-Masihiy al-Jurjoniy (2-ustozi) (970-1011)

6. Ahmad ibn Muhammad as-Saxriy (1015 y.v.e.)

7. Abu Mansur Abdulmalik ibn Muhammad ibn Ismoil as-Saolibiy an- Nay-saburuy(961-1038),

8. Ahmad ibn Muhammad as –Sahri (1015 y. v.e.)

9. Abu Ali al- Hasan ibn Horis al- Hububiy al-Xorazmiy(X-XIasrlar)

10. Abu Abdullox Muxammad ibn Xomid al-Xorazmiy(X-XIasrlar




1 Каримов И.А. “Ўрта асарлар Шарқ алломалари ва мутафаккирларининг тарихий мероси, унинг замонавий цивилизация ривожидаги роли ва аҳамияти” мавзусидаги нутқи. “Халқ сўзи” 2014 йил 16 май. 1 бет.

1 Булгаков П.Т. Жизнь и труды Бируни.-Т.,1972; Ирисов А. Абу Райхон Берунийнинг “Ҳиндистон” асари.-Т., 1970; Ирисов А. Беруний хикматлари.- Т., 1973 ва б.

2 Беруний ўрта асрнинг буюк олими.- Т., 1956; Беруний туғилган кунининг 1000 йиллигига. -Т., 1973.

3 Норқулов Н. Беруний ва Хоразм. –Т., 1973.

4 Хайруллаев М. Ўрта Осиёда илк уйғониш даври маданияти.- Т., 1994.

1 Берунийнинг куняси ва нисбаси аслида ана шундай ёзилиши керак, лекин қулайлик учун Абу Райҳон Беруний ёзиб келинмоқда.

2 Ўзбекистон–буюк алломалар юрти. –Т.: Маънавият, Мавароуннаҳр, 2010. 127 бет.

3 Берун ёки бирун сўзи ташқари, шаҳар ташқариси, Беруний эса шаҳардан ташқарида яшовчи киши маъносини билдиради.

1 Беруний “Ат-Тафҳим л-авойил синоат ат-танжим” (“Мунажжимлик санъатидан бошланғич тушунчалар”) номли астрономия ва астрологияга оид китобини форс тилида ёзган деган фикр ҳам бор. Лекин И.Ю.Крачковский бунга шубҳа билан қарайди (Избранные сочинения, IV, стр. 258).

1 Ўзбекистон–буюк алломалар юрти. –Т.: Маънавият, Мавароуннаҳр, 2010. 131 бет.

1 А.М.Беленицкий, Очерк жизни и трудов Бируни, “Собрание введений для познания драгоценностей (минералогия)”, М. , Изд-во АН СССР, 1963, стр. 395, (бундан кейин: “Минералогия” деб берилади).

2 “Минералогия”, 212-бет.

3 Абу-л-Фазл Бейхақи, История Масуда, Ташкент, 1952, стр. 588-589. Берунийнинг “Машоҳир Хаворизм” асари ҳақида “Масъуд тарихи” китобининг 25-26-бетлари ва “Минералогия” нинг 280-281-бетларида (таржимонлар томонидан) қисқача маълумот берилган.

1 А.А.Семенов, Беруни-выдающийся ученый средневековья Сб. “Бируни-великий ученый средневековья”, Ташкент, 1950, стр. 38.

2 “Ҳиндистон” рус ва ўзбек тилларига таржима қилинган: А б у Р е й х а н Б и р у н и, Избранные произведения , т. II, “Индия”, Ташкент, 1963; А б у Р а й х о н Б е р у н и й, Танланган асарлар, II том,”Ҳиндистон”, Тошкент. 1965. Таржималарга ёзилган муқаддималарда ва бошқа Беруний ҳақидаги илмий ишларда бу асарнинг аҳамияти ҳақида батафсил тўхтаб ўтилган.

3 Розен В.Р. Резенция на издания арабского текста Индии, ЗВО, РАО, III, СПб. , 1881, стр. 147.

1 А.М.Беленицкий, Юқорида кўрсатилган мақола, “Минералогия”, 282-бет.

2 И.Ю.Крачковский. Избранные сочинения, т. IV, стр. 252.

1 Бируни, Избранные произведения, 1, стр. XV.

2 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар, Ўзб.ССР “Фан”, Тошкент-1968, 44-бет.

1 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар, Ўзб.ССР “Фан”, Тошкент-1968, 72-бет.

2 Ўша асар, 278-бет.

1 “Иршод Ал-ариб”, VI, 308-бет.

2 Ўша асар.

3 Бу асарнинг тош босма нусхаси ва ўзбек тилига таржимаси ЎзССР ФА Шарқшунослик институтида сақланаётган 2385 номерли арабча қўлёзма асосида нашр этилган: “Беруний билан Ибн Синонинг савол-жавоблари”, Тошкент, 1950

1 “Минералогия”, стр. 29.

2 Бу асарнинг тўла арабча нусхаси 1962 йили филология фанлари кандидати П.Г.Булгаков томонидан Қоҳирада чиқарилган “Араб қўлёзмалари институти” номли журналнинг 8-сонида босилган. Худди шу йили Анқарада ҳам арабча нусха Муҳаммад ат-Танжий томонидан бостирилади. Бу асарнинг русча таржимаси ҳам П.Г.Булгаков томонидан нашр этилди. (А б у Р е й х а н Б и р у н и, Избранные произведения, III, Геодезия, Тошкент, “Фан” нашриёти, 1966).

3 А.М.Беленицкий, Юқорида кўрсатилган мақола, “Минералогия”, 281-бет.

4 “Иршод ал-ариб”, VI, 311-бет.

1 Бу асар ЎзССР ФА Шарқшунослик институтитида рус ва ўзбек тилларига таржима қилинмоқда.

2 “Иршод ал-ариб”, VI, 312-бет.

3 Бу рисоланинг танқидий тексти биринчи марта немис арабшуноси Ф.Кренков томонидан 1355/1936-1937 йили Ҳайдаробод шаҳрида нашр этилган.

1 “Минералогия”, 234-ва 237-бетлар.

2 Агар Беруний 973 йилда туғилган бўлса, устига саксонни қўшсак, 1053 йилда вафот этган бўлади. Бундан қамарий йил ҳисобидаги фарқни –икки ярим йилни чиқариб ташласак, 1050-1051 йиллар келиб чиқади.

3 Кўпчилик олимлар шу санани асос қилиб оладилар. Академик И.Ю.Крачковский ҳам шундай кўрсатган (“Избранные сочинения”, IV, стр. 247).

4 “Иршод ал-ариб”, VI, 309-бет.

1 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар, Ўз ССР “Фан”, Тошкент-1968, 231-бет.

1 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар, Ўз ССР “Фан”, Тошкент-1968, 394-бет.

2 Ўша асар. 117-бет.

3 Ўша асар. 114-бет.

4 Ўша асар, 127-128-бетлар.

5 Абу Райҳон Беруний. Танланган асарлар, Ўз ССР “Фан”, Тошкент-1968, 289-бет.

1 Ўша асар. 59-бет.

1 Chronoiogic Orientalischer volker von Albiruni herausgegeven von Dr. Edvard Sachau, Leipzig, 1878. (Бу нашрнинг фотонусхаси ЎзССР ФА Шарқшунослик институтида сақланмоқда, инв. № 52).

2 The chronology of Ansient Nations translatet and edited by Dr. Edward Sachau, London, 1879.

1 Абу Рейхан Бируни, Избранные произведения, т. I, “Памятники минувших поколений”, Ташкент, Изд-во АН УзССР, 1957.

2 И.П.Крачковский, Избранные сочинения, т. I, М.-Л., 1955, стр. 63.

3 Ўша асар, IV, 244-262-бетлар.

4 С.П.Толстов, Бируни и его “Памятники минувших поколений” (Абу Рейхан Бируни, Избранные произведения, т. I, стр. VII-XXI).

5 В.П.Щеглов, Астрономические теории Бируни (Абу Рейхан Бируни, Избранные произведения, т. I, cтр. XXIII-XXXI).

1 Мазкур қўлёзманинг фотонусхаси ЎзССР ФА Шарқшунослик институтида сақланмоқда ( инв. № 355). (Ленинград)

2 Мазкур қўлёзманинг фотонусхаси ЎзССР ФА Шарқшунослик институтида сақланмоқда ( инв. № 341). (Истамбул)

1 Бунинг фотонусхаси ҳам Шарқшунослик институтида мавжуд. (инв. № 69).

1 Ўзбекистон буюк алломалар юрти. –Т.:Манавият, Мовароуннаҳр, 2010. 143 бет.

1 Кедров Б.М. Классификация науки. 1 том. -М., 1961. 46-бет.

2 Толстов С.П. Беруний.-23-бет.

1 Норхўжаев К. Беруний ва унинг геодезия фанига доир ишлари.-Т.:Фан, 1973.

1 Беруний – ўрта асрнинг буюк олими. –Мақолалар тўплами.-Т.,1950.25-бет.

1 А.М.Беленицкий, О “Беленицкий Минералогия” Бируни, Сб. “Беруни”, Изд-во АН СССР, 1950, стр. 94. 9 (кейинги гал: А. М. Беленицкий, О “Минералогии”).

1 А.М.Беленицкий, О “Беленицкий Минералогия” Бируни, Сб. “Беруни”, Изд-во АН СССР, 1950, стр. 55. 9 (кейинги гал: А. М. Беленицкий, О “Минералогии”).

2 Аҳмедов Б. Тарихдан сабоқлар. –Т., 1996. 21-бет.

1 Аҳмедов Б. Тарихдан сабоқлар. – Т., 1996. 30-бет.

1 Жамут таворих. Том II, варақ 93, IV боб, 2-нчи қисм, ЎзР ФА Шарқшунослик институти, инв-№I.

1 Беруний-ўрта аср буюк олими. Мақолалар тўплами. –Т., 1950. 45-бет.

1 Аҳмедов Б. Тарихдан сабоқлар. –Т., 1996.

1 Беруний. Танланган асарларю 3-том.-Т.,1966. 82-бет

2 Ўша асар, 83-бет.

1 Тўрақулов Э., Раҳимов С. Абу Райхон Беруний руҳият ва талим-тарбия ҳақида.-Т.: Ўқитувчи, 1992. 18-бет.

1 Беруний. Ўрта аср буюк олими. Мақолалар тўплами.- Т., 1950. 55-бет.

1 Беруний-ўрта асрнинг буюк олими. – Мақолалар тўплами.- Т.,1950. 50-бет.

1 Тўрақулов Э., Раҳимов С. Абу Райхон Беруний руҳият ва таълим-тарбия ҳақида.- Т.: Ўқитувчи, 1992. 30-бет.

1 Жамиат ут таворих. Том II. Варақ 93, IV боб, 2-нчи қисм, ЎзФА Шарқшунослик институти қўлёзмалар кутубхонаси ( инв. №I.)

1 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 3 бет.

1 Ўша ас ар, 3 бет.

2 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 4 бет.

1 Ўша асар, 5 бет.

2 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 6 бет.

3 Ўша асар, 7 бет.

1 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 8 бет.

2 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 9 бет.



1 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 10 бет.


1 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 11 бет.



1 Абу Райҳон Беруний. 100 ҳикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 12 бет.



1 Ўша асар, 14 бет.

1 Абу Райхон Беруний. 100 хикмат. Ибратли сўзлар. –Т.: Фан, 1993. 15бет.

1 Буруний ва унинг геодезия фанига доир ишлари. Ўзбекистон ССР, “Фан”, Тошкент -1973. 4 бет.

2 S.H. Barani, Muslim Researches in geodesy al Beruni. Calcutta, 1951, 2 бет

3 Буюк сиймолар ва алломалар: Абдулла Қодирий номидаги “Халқ мероси” нашрёти. Тошкент-1995. 49-бет



Download 457 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish