Щзгармас ток машиналари



Download 12,68 Mb.
bet11/95
Sana20.03.2022
Hajmi12,68 Mb.
#502840
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   95
Bog'liq
2025 Электрмеханика

Назорат учун саволлар.


1. Трансформаторни асосий элементлари нималардан иборат?


2. Газ релесининг тузилиши ва вазифасини айтиб беринг.
3. Трансформациялаш коэффициенти кандай аникланади?
4. Чулгамлар орасидаги электромагнит богланиш коэффи-циенти кандай аникланади?
5. Трансформаторнинг чулгамлари кандай улчанади?
6. Чулгамларнинг уланиш гурухлари кандай аникланади?
7. Трансформаторнинг магнит узагини конструкциясини турлари
8. Трансформаторнинг чулгамларини турлари
9. Совутиш системасига асосан трансматорларнинг турлари
10. Чулгамдаги кучланиш кандай узгартиришлар
Адабиётлар: I. 241-258 бетлар, II. 10-19 бетлар


3-МАOРУЗА.


Трансформаторнинг магнитланиш жараёни


Режа:

  1. Трансформаторларнинг магнитланиш жараёнлари.

  2. Чульамлари Y/ уланган трансформаторларнинг магнитланиш жараёни.

  3. Чульамлари Y/Y уланган трансформаторларнинг магнитланиш жараёни.

  4. Трансформаторларнинг магнит занжирини хисоблаш.

Таянч сузлар ва иборалар.


Магнит узак, кучланишни актив пасайиши, магнитловчи ток, юкори тажрибали гармоника, чулгам индуктивлиги, солиштирма исроф.




1. Трансформаторларнинг магнитланиш жараёнлари






6-расм. Бир фазали трансформаторнинг салт
ишлаш режими
Трансформаторларнинг магнит щзакларини магнитланиш жараёнида алоъида щрганишни талаб ыилувчи ъолатлар вужудга келади. Магнитланиш жараёнини щрганиш учун бирламчи чульами манбага уланган, иккиламчи чульами истеoмолчига уланмаган, яoни трансформаторнинг салт ишлаш режимини кщрамиз (6-расм).
Салт ишлаш режимида ишлаётган бир фазали трансформаторнинг бирламчи чульамидаги кучланишнинг мувозанат тенгламаси:
(2-1)
Бу ерда – кучланиш, бирламчи чульамдаги кучланишни актив пасайишига ва электр юритувчи кучни мувозанатлашга сарфланади. Шунинг учун агар синусоидал шаклда
= sint
бщлса, магнит оыим ъам синусоидал ыонун бщйича щзгариши керак.
Фпm sin ( t- ) (2-2)
Трансформаторнинг магнитланиш жараёнини щрганишда унинг магнит щзагидаги ыувват исрофларини ъисобга олмаймиз, у ъолда бирламчи чульамнинг манбадан ыабул ыилиб олаётган салт ишлаш токи соф магнитловчи реактив токни ташкил этади. Магнит щзакдаги Фп оыимни магнитловчи ток ъосил ыилади. Магнит щзак туйинганда Фп ва орасидаги пропорционаллик бузилади ва Фп синусоидал бщлганда ъам синусоидал бщлмайди. Буни биз 7-расмда ъам кщришимиз мумкин.




Download 12,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish