Ш,збекис тон республикаси олии ва ш рта



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/86
Sana22.06.2022
Hajmi3,29 Mb.
#692315
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   86
Bog'liq
МЯТА Маруза 1-18 (тула)22222222 00895

Ишончлиликни 
нормалаштириш: 
ишончлилик 
кшрсаткичлар
нормаси ва таркибига ншдиладиган умумий талаблар, норматив - техник 
хужжатларда кшрсатилган ишончлилик кшрсаткичларин танлаш ноидаси, 
чегаравий холатлар ва ишдан чинишларни белгилаш ноидалари.
Ишончлиликни хисоблаш усуллари: 
ишончлилик нормаларини 
хисоблаш усуллари, 
бузилишлар 
турини хисобга олган ишончлилик 
кшрсаткичларини тахлил нилиш ва хисоблаш усуллари, эътиёт нисмлар 
нормасини хисоблаш усулари ва бошналар.
Ишончлиликни 
таоминлаш 
усуллари: 
ишончлилик
кшрсаткичларининг оптимал нийматларини анинлаш усуллари, ишончлиликни 
конструктив жихатдан таоминлаш усуллари, иш тартиби ва ишлатиш 
шароитини инобатга олиш усуллари, ишончлиликни технологик таоминлаш 
усуллари, таомирлашга яронлиликни таоминлаш усуллари ва бошналар.
15.2. Ишончлиликнинг асосий тушунчалари ва таорифлари.
Таянч иборалар:
- Чидамлилик, бузилишлик, бузилмасдан ишлашлик,
таомирланувчанлик, хизмат милиш муддати, бузилиш характери,
самланувчанлик, техник ресурс, ишга яромли холат, ишга яромсиз ъолат.
Ишончлилик янги яратилган машина учун ъам капитал таомирлашдан 
чиннан машина учун ъам муъим фактор бшлиб хисобланади. Машина ишлаш 
жараёнида унинг деталлари ишчи юзаларининг шакли юкланиш ва атроф-муъит 
таосирида аста-секин шзгаради, ншзьалувчан бирикмалардаги зазор шзгаради, 
ншзьалмас бирикмалардаги таранглик бузилади, деталларни эластиклиги, 
магнитланувчанлиги ва бошна хусусиятлари йшнолади, уларнинг шзаро 
жойлашиши бузилади.
Ишончлилик -
механик жихознинг белгиланган режимларга ва 
ишлатиш, техник хизмат кшрсатиш, таомирлаш, санлаш ва ташиш
1 7 6


шароитларига мос келадиган, берилган чегараларда, белгиланган вант ичида 
эксплатацион кшрсаткичлар ьшйматларини санлагани ъолда мшлжалланган 
вазифаларни бажариш хусусияти.
Ишончлилик жихоз нисмларининг бузилмай ишлаш, чидамлилик, 
таомирлашга яронлилик ва саьшанувчанлик каби хоссаларини хар бирини шз 
ичига олиш мумкин бшлган комплекс хусусияти.
Бузилмай ишлаш - машинанинг бирор вант ичида ёки бирор иш 
муддатида ишлай олувчанлигини узлуксиз санлаш хусусияти.
Узом хизмат ьшлиш - машинанинг техник хизмат кшрсатиш ва 
таомирлашнинг белгиланган тизимида охирги холатгача ишлай олувчанлигини 
санлаш хусусияти.
Таомирлашга яромлилик - машина шикастланишининг олдини 
олиш ва келиб чиниш сабабларини топиш мумкинлиги ва уларни таомирлашда 
техник хизмат кшрсатиш йшли билан бартараф нилиш хусусияти.
Саьланувчанлиги - машинанинг санлаш ва санлашдан ъамда 
ташишдан кейин ишга яронли холатини узлуксиз санлаш хусусияти.
Ишга яр о ьл и ъолати - берилган параметр нийматини норматив 
техник хужжатларда белгиланган даражада санлаган ъолда белгиланган 
вазифаларни бажариш ъолати.
Ишга яромсиз ъолати - машинанинг белгиланган вазифаларини 
бажариш хусусиятини характерловчи, камида битта белгиланган параметр 
ниймати норматив техник 
ва конструкторлик хужжатларда белгиланган 
талабларга мос келмайдиган холати.
Бузумлик холати - машинанинг норматив-техник ва конструкторлик 
хужжатларда белгиланган талабларнинг бирортасига ъам мос келмайдиган 
ъолати.
Ишламай молиш - машинанинг ишлай олиш хусусияти бузилишидан 
иборат ходиса.
Ишлаш муддати - машинанинг ишлаш давомийлиги. Иш муддати 
соатда, километрда ва хоказоларда шлчанади. Машинанинг иш муддати бир 
суткалик ёки сменалик, ойлик, йиллик, таомирлашлараро ва бошна турларга 
бшлинади.
Техник ресурс - машинанинг ишлатила бошланишидан ёки капитал 
таомирлангандан кейин ишлатилиши.
Ишончлилик кадрсаткичлари муйидагилар: иш вантида ишламай 
ншйишлар сони, бузилмай ишлаш эътимоллиги, ишламай нолишдаги шртача 
иш муддати, бузилмай ишлашгача шртача иш муддати, гамма фоизли ресурс, 
шртача хизмат нилиш муддати, ишламай нолишлар интенсивлиги, ишламай 
нолишлар онимининг параметрлари.
Вант бирлигидаги ишламай ншйишликлар сони, яони отказларнинг 
шзгариши машинанинг ишлаш давомийлигига боьлин. 15.1-расмда машина 
ишининг турли даврларида отказларнинг шзгариши кшрсатилган.
0
-
1
п оралин - машиналарни ишга тайёрлаш даври; 
1
п- 
1
и оралин -
машиналардан фойдаланишнинг нормал даври; 
1
и - I оралин-физик ишналаниш 
содир бшлган давр.
1 7 7


Кшдгина машиналар учун нормал ишлаш оралиьида отказлар 
сонининг шзгариши тахминан бир хил бшлган даврда ишончлилик 
коэффициенти нуйидаги ифода билан аниьшанади.
К= е -х‘
бу ерда е - натурал логарифм асоси.
и
15.1 -расм. Ишламай ьшдишликлар шзгаришини кшрсатувчи график.
1 7 8
2/Х


15.2-расм. Ишончлилик коэффициентининг фойдаланиш вантига 
нисбатан шзгариш графиги.
15.3. Тайёргарлик ва техник фойдаланиш коэффициенти

Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish