Ш,збекис тон республикаси олии ва ш рта



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/86
Sana22.06.2022
Hajmi3,29 Mb.
#692315
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   86
Bog'liq
МЯТА Маруза 1-18 (тула)22222222 00895

Таянч иборалар:

Ишлатиш ъгулайлиги, инсон ва машина, функционал имкониятлар,
оптимал шарт-шароитлар яратиш, инсон-машина-мухит системаси,
техник эстетика, ишчи ва меънат ъуроли функцияси.
157


Эргономика
деб аталувчи илмий йшналиш техника фанлари, психология, 
физиология, гигиена, анатомия, биомеханика, антропология, биофизика ва 
бошна фанлар шртасида юзага келган йшналишдир. 
Эргономика
комплекс фан 
бшлиб, у меънат нуролларига, иш жойига ва ишлаб чинариш хоналарига 
ншйиладиган физиологик, гигиеник талаблар билан боьлин.
Эргономика
грекча сшз бшлиб егдоп - иш, пошоз - нонун маъносини 
билдиради. Бу ибора 1949 йилда Англияда тадбин этилиб кенг ншлланишга эга 
бшлган. 
Эргономика
- бу меънат нуроли ва шароитининг инсонга 
мослаштирилиши ъанидаги фандир. Бу фан инсонга оптимал шароитлар яратиш 
мансадида унинг меънат нлииш жараёнларидаги функционал хусусиятлари ва 
нонуниятларини шрганади. Оптимал шароитлар яратилгандагина меънатнинг 
иш унумдорлиги ва ишончлилигига эриши мумкин.
Эргономиканинг муъим бшлими - мухандислик психологияси - шз 
олдига инсон имкониятлари билан техниканинг «инсон-машина» системасида 
шзаро мослигини таъминлаш, меънат шарт-шароитларидаги инсоннинг рухий 
системасида иш нобилиятига салбий таъсир этувчи омилларнинг минимумга 
тушириш каби вазифаларни ншйган. Эргономика шзининг мазмуни ва 
аъамиятига кшра техник эстетиканинг табиий асосини ташкил этади.
Эргономиканинг талаблари ва принципларида борган сари асосий ишлаб 
чинариш саволлари ъисобга олиниб бориляпти, чунки техника таранниёти 
инсон меънати шарт-шароитларининг шзгариб боришига олиб келяпти. 
Кшпчилик янги яратилган машиналарнинг нусхаларини синовдан шдказгач 
муъандис-конструкторлар шундай хулосага келдиларки, машинага инсон 
организми ва унинг психо-физиологик реакциялари томонидан ншйиладиган 
талабларни ъисобга олмасдан яратилган машиналар етарли даражада 
самарадорликка эга эмас экан. Сабаби эса машина конструкциясининг 
эргономика талабларини нондира олмаслигида экан. Тез ъаракатланадиган 
машиналардан вант бирлигига нисбатан информация хажми ортиб кетади ва 
хизмат кшрсатувчилар реакцияси учун вант етарли бшлмайди. Демак, инсон 
рухий системасида юкланиш ортиб кетади. Масалан, учиш вантида реактив 
самолёти МИГ-15 учувчиси 1 минут ичида турли приборларнинг 
86 
кшрсаткичини назорат нилади, мураккаб холатларда эса бу 150 ... 200 гача 
бориб етади. Бу борада психолог В.М.Муников чет эл амалиётидан низин 
мисол келтиради. 400 марта сирли авариялар юз бергандан сшнг авиация 
психологлари анинлашдики, оьир вазиятларда учувчидан энг юнори реакция 
тезлиги ва анинлиги талаб нилинади. Аммо у бошнараётган самолётда 2 та бир 
хил шакл ва кшринишга эга бшлган, лекин функциялари нарама-нарши бшлган 
бошнариш кнопкаларини алмаштириб ншйган. Устига-устак бу кнопкалар бир- 
бирига жуда янин масофада жойлашган.
Саноат жиъозларини лойиъалаш сохасидан ъам шу каби мисоллар 
келтириш мумкин. Танинли олим А.Г.Внчегжанин олиб борган кузатишлар 
шуни кшрсатадики, Харков дастгохсозлик заводида ишлаб чинарилган баъзи 
айлана-жилвирловчи дастгоъларни бошнариш нурилмалари конструкцияларида 
гигиена-физиологик ъарактердаги жиддий камчилик бор экан. Бу дастгоъларда 
энг кшп ишлатиладиган бошнариш органлари ердан 5 1 .6 5 см баландликда, 
ишчидан 5 0 .1 0 0 см масофада жойлашган. Шунинг учун жилвирловчилар кшп
158


марталаб (467 дан 2332 мартагача) энгашишга мажбур бшладилар. Ричаг ва 
маховикларни манипуляциялаш учун куч сарфи 100...220 Н, баъзан ундан 
ортиьши ташкил этади. 
Кузатишлар натижасида аниьшанган бундай 
дефектларга электродвигателларни кнопкали бошнариш системасини шрнатиш 
билан баръам берилди. Бу система кшчма панелга жойлаштирилган ва «пуск», 
«стоп» белгилари билан белгиланган. Янги система жорий нилиниши билан 
ишчилар меънат унумдорлиги 
2
марта ошган.
Келтирилган мисоллар кшрсатиб турибдики, хавфсизлик техникаси 
шартига кшра ъамда иьггисодий ва техникавий нунтаи-назардан эргономика 
талабларининг барчасини ъисобга олиш зарур экан. Демак эргономика фани 
ишчи ва меънат функциясининг максимал самарадорлигини ва шзаро 
мувофинлигини таъминлайди.
13.2. Машиналар яратишдаги асосий эргономик талаблар 

Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish