Ш,збекис тон республикаси олии ва ш рта



Download 3,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/86
Sana22.06.2022
Hajmi3,29 Mb.
#692315
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   86
Bog'liq
МЯТА Маруза 1-18 (тула)22222222 00895

Иссиклик утказувчанлик. 
Температура градиенти таъсирида бир- 
бирига тегиб турган кичик заррачаларнинг тартибсиз харакати натижасида 
иссикликнинг таркалиши 
иссиклик утшзувчанлик
деб аталади. Бир жинсли 
текис девор оркали утган иссиклик окими 
2
куйидаги тенглама оркали 
аникланиши мумкин:
х
д= — ғд!
8
бу ерда X 
-
иссиклик утказувчанлик коэффициенти; 
8
- девор калинлиги; 
Ғ

иссиклик утаётган юза; Д! - деворнинг иккала томонидаги температуралар 
фарки.
Охирги тенглама оркали X нинг СИ даги улчов бирлигини топамиз:
0 8 _ х

с • т _ ВТ
ҒД(
т2
• 
К
т • К
Иссиклик утказувчанлик коэффициентининг киймати температура, 
босим ва модданинг турига боглик. Турли жисмлар учун X нинг киймати 
справочникларда берилган булади. Газ, суюклик ва каттик моддаларнинг 
иссиклик утказувчанлик коэффициентлари (X, Вт/м-к) куйидаги чегарада 
узгаради:
41


Металлар ва унинг котишмалари 
15 - 380
Каттик нометалл материллар 
0,02 - 3,0
Томчили суюкликлар 
0,07 - 0,7
Газлар 
0,006 - 0,06
Солиштирма иссиклик сигими. 
Бу параметр модданинг узида 
иссиклик энергиясини тутиш кобилятини курсатади. 
Солиштирма иссиклик
сигими
деганда модданинг масса бирлиги температурасини бир градусга 
кутариш учун зарур булган иссиклик микдори тушунилади. Солиштирма 
иссиклик сигими куйидаги тенглама оркали топилади:
е
С=-------
тА(
бу ерда 
2
- жисмни иситиш учун сарф булган иссиклик микдори; 
т
- жисм 
массаси; 
А1
- жараённинг охирги ва бошлангич температуралари оралигидаги 
фарк. СИ да солиштирма иссиклик сигими Ж/кг • К бирлигида улчанади.
Газ, буг, суюклик ва каттик жисмларнинг солиштирма иссиклик 
сигими одатда тажриба натижалари оркали топилади. Газларнинг солиштирма 
иссиклик сигими тахминан 1.10
3
Ж/кг • К, сувники 4.103, металларники эса 
(0,2+1) • 10
3
Ж/кг • К га тенг булади.
Температура утказувчанлик коэффициенти. Иссиклик утказувчанлик 
коэффициенти жисмнинг иссиклик энергиясини утказиш кобилиятини 
белгиласа, температура утказувчанлик коэффициенти эса жисмнинг иссиклик 
инерцион хоссаларини ифодалайди. Бу коэффициент жисмнинг физик катталиги 
хисобланиб, температуранинг узгариш тезлигини билдиради.
Температура утказувчанлик коэффициенти (а, м
2
/с) куйидаги нисбат 
оркали аникланади:

Download 3,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish