Шоиста содщова мактабгача педагогика



Download 13,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/227
Sana16.04.2022
Hajmi13,8 Mb.
#556265
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   227
Bog'liq
Мактабгача педагогика Содиқова Ш

Моделлаштириш
— таълимнинг кургазмади-амалий метода. 
Моделлаштириш метода асосида урин алмашиш тамойили ётади: 
бола реал нарса-буюмнинг урнини уша предметнинг тасвири, 
кандайдир шартли белги билан алмаштиради.
Мод ел -
оламдаги муайян ходисани абстракт тасвирлашдан иборат 
булиб, ушбу ходисанинг руй беришини нисбатан илгарирок айтиб 
бериш имконини беради. М: хонанинг дераза ва эшиклари ёпилади ва 
бир неча дакикадан сунг ташкарида бир муддат булгандан кейин 
хонага кайтиб кирилади ва хона хавоси билан ташкаридаги хавонинг 
фарки аникланади, хонанинг хавоси дераза ва эшиклар, форточкалар 
ёпиб куйилганлиги учун бузилган деган хулосага келинади. Ёки катта 
идишга уланган жзпмракдан томчилаб сув окизиб куйилади. Маълум 
в акт утгач, идишдаги тоза сув тугайди. Бундан жумракдан томчи 
томиб турса, тоза сув исрофгарчилигига олиб келади, деган фикр 
келиб чикади.
266


Демак, умумий маънода “метод” тушунчаси муайян максадга 
эришиш усули, фаолиятнинг маълум тарзда тартибга солиш йули 
сифатида талкин этилади. 
У китиш
жараёнида кулланиладиган 
методлар таълим методлари деб юритилади. Х^ар 
кандай 
иш- 
ХДракат, фаолиятнинг бориши ёки жараённинг кечишида “метод” 
тушунчаси билан бирга “усул” атамаси хам бирдек кулланилади. Куп: 
холатларда бу икки тушунча бир маънони англатади, дея тал кин 
этилади. Бирок, улар икки 
хил
х,олатни ифодалайди. Методлар билан 
усуллар узаро бир-бирига богланган. Улар бутун (метод) ва кием 
(усул) сифатида намоён булади. Усуллар ёрдамида факат педагогик 
ёки укув вазифасининг бир кисми хал килинади. Худди шу усуллар 
турли методлар негизида фойдаланилган булиши мумкин. Ва 
аксинча, худди шу метод турли педагоглар томонидан турли 
усулларда очиб берилиши мумкин. МТМда назарий машгулотларни 
ташкил этиш учун таълим методаарини танлаб олиш аник шарт- 
шароитларни талаб этади.

Download 13,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   227




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish