Ш. Вдурбонов болалар ва усмирлар


Шартли рефлексларнинг тормозланиш и



Download 12,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/299
Sana25.02.2022
Hajmi12,42 Mb.
#269746
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   299
Bog'liq
Bolalar va o'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi (B.Sodiqov va b.)

Шартли рефлексларнинг тормозланиш и
Олий нерв ф ао л и яти асо си д а н ер в ти зи м и д а ги зу зга л и ш ва 
тормозланиш ж араён лари ётади. Агар зузгали ш ози бати да мияда 
купдан куп шартли реф лекслар зоси л булса, айнан шу пайтда улардан 
Зайси бирининг фаоллаш уви м азсадга м увоф излиги тормозланиш
т у ф а й л и а н и з л а н а д и . Б у н д а й з у з г а л и ш ва т о р м о з л а н и ш
ж араён лари н и н г динам и каси сабабли о р ган и зм доим ий узгар и б
турад и ган т а ш з и ш а р о и тга м ослаш и б б о р ад и . Ш ун дай зи л и б , 
одамнинг олий нерв ф аолияти бош мияда зузгалиш ва тормозланиш
ж а р а ё н л а р и н и н г м у р а к к а б н и с б а т и б и л а н т а ъ р и ф л а н а д и . 
Тормозланиш икки хил булади — таш зи ва ички.
Тапией (шартсиз) тормозланиш. Таш зи торм озланиш тапщ аридан 
келувчи зар зандай кутилмаган сигнал ёки ж уда кучли, у зо з давом 
этувчи таъ сирларга нисбатан пайдо булиши мумкин. Кутилмаган 
кучли таъсирловчига нисбатан пайдо булган тормозланиш и н д ук ц и о н  
т орм озла н и ш  деб номланади. Масалан, бехосдан тапщ арида кучли 
товуш эшитилса, синф да утирган узувчилар за р зан д ай ф аолиятини 
тухтатади. Биз эшитган музим нарсани уйлаб куриш учун кузим изни 
юмамиз, бу билан та ш зи таъ си рларн и кам ай ти р м о зч и буламиз. 
О взатланиш пайтида болага у орзу зилиб турган велосипед олиб 
келинса, уша. пайтда сулакнинг ажралиш и тухтайди. Очлик зи сси
билинмай туради.
Таш зи чега р адан т а ш за р и т орм озланиш  организмга жуда катта 
юклама берилганда, за т т и з чарчаганда руй беради. Масалан, итга 40 
ваттли чироз ёругига сулак ажратишга рефлекс зосил зилинган булса, 
унинг урнига 500 ваттли чироз ёндирилса, итдан сулак ажралмайди. 
Узини зар томонга ташлайди, безовталанади. Демак, заддан таш зари
кучли таъсир нерв зуж айраларини забул зила оладиган кучдан ортиб 
кетади ва торм озланиш ни вужудга келтиради. Айрим олимлар ушбу 
т о р м о з л а н и ш н и т о р м о з л а н и ш н и н г т о р м о з л а н и ш и д е б з а м
тушунишади ва бу тормозланиш айнан шу рефлекснинг узида вужудга 
келганлиги учун уни алозида хусусиятга эга деб зисоблаш ади. Ута 
кучли азлий ёки ж исм они й ю кламанинг баж ари ли ш и чегарадан
ч и ззан торм озланиш га мисолдир. Масалан, им тизонга м еъёридан 
о рти з тайёрланиш и натиж асида укувчиларда иш зобилияти кескин 
пасайиб кетиш и мумкин. Чегарадан чизиб кетган торм озланиш нинг 
биологик азамияти — зимоядир, шу сабабдан у баъзида зимояланувчи
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 12,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   299




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish