Ш. Вдурбонов болалар ва усмирлар


}(аёт давомида орттирилган фаолиятлар



Download 12,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/299
Sana25.02.2022
Hajmi12,42 Mb.
#269746
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   299
Bog'liq
Bolalar va o'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi (B.Sodiqov va b.)

4.2. }(аёт давомида орттирилган фаолиятлар. 
Шартли рефлекслар
О рганизмнинг эзтиёж лари турли ш ароитда турлича булади, усиш 
ва ривожланиш ж араёнида зам узгариб туради. Э ^тиёжларга мувоф из 
равиш да одамда ф еъ л —атвор узгаради, натиж ада организм зам да 
табиий ва ижтимоий музит уртасида динамик мувозанат пайдо булади. 
Хаёт давомида узгариб турадиган, турли иж тимоий ва табиий музитга 
м о сл аш и ш и н и та л а б э та д и га н х у л з — а т в о р д а г и з а р а к а т л а р — 
орттирилган заракатлар булиб, улар, асосан, ш артли реф лексларнинг 
турли к^финишида намоён булади.
Шартли рефлексларнинг зоси л булиш механизмлари
Индивидуал за ё т таж рибаси асосида орттирилган заракатларни нг 
йигиндиси — шартли рефлекслардир. Ш артли реф лекслар ёрдамида 
организм таш зи узгарувчан м узитга ва ш ароитга мослашади; ёшига, 
эзтиёж ларга мос равиш да узгаради.
Ш а р т л и
р е ф л е к с л а р н и н г
з о с и л
б у л и ш
ф и з и о л о г и к
м ехани зм ларини кесилган лимон м еваси н и курган и м и зда сулак 
ажралишининг кучайиши мисолида куриб чизайлик. Уни куриш билан 
кучли нордон м аза эсга тушади ва сулак шиддат билан аж ралиб ч и за 
бошлайди. Бирор маротаба лимонни татимаган одамда зеч зан дай
с у л а к н и н г а ж р а л и ш и к у з а т и л м а й д и , ф а з а т «Бу н и м а э к а н ? »
маъносидаги чамалаш заракатлари пайдо булиши мумкин. И.П.Павлов 
функционал ж изатдан бир биридан шундай у зо з булган иккита нарса
— куз ва сулак безлари уртасида зандайдир боглизлик борлигини 
анизлади ва улар >фтасидаги ф изиологик алозани урганиш унинг 
кейинги текш ирувлари учун асос булди. Огиз бушлигига бирор нарса 
тушгандан кейин сулак ажралишининг кучайиши — бу шартсиз, тугма 
рефлексдир. Унинг физиологик марказлари яхши шаклланган булади. 
Сулак ажралиши ни бошзарувчи ва турли нарсаларнинг аксини тазлил 
Зилувчи м арказлар уртасидаги алозалар, И.П. П авлов ф и крича, 
Зуйидагича келиб чизади. Лимонни курганда келиб ч и зза н зузгалиш
тулзинлари узунчоз миядаги овзатланиш м аркази орзали аф ф ерен т 
толалар буйича катта ярим шарлар пустлогининг энса зисмидаги курув 
м арказларига етиб бориб, зузгалиш учорини келтириб чизаради. 
Ш унда агар лимонни татиш имконияти булса, уни к^фгандан кейин 
одамда пустлоз остидаги ва пустлоздаги сулак ажралиш марказларида 
Зузгалиш пайдо булади. Ш артсиз омил булган озузан и н г (лимоннинг 
мазаси) таъсири шартли омил (лимоннинг куриниши) таъсиридан 
кучли булганлиги учун о зу за маркази ф ункционал ж изатдан устун 
булиб золади ва к>фув марказидаги зузгалиш тулзинларини узига
www.ziyouz.com kutubxonasi


тортиб олади. Н ати ж ад а икки та илгари богланм аган м ар к азл ар
)фтасида ф ункционал куприк пайдо булади. Бу функционал богланиш 
лимонни истеъм ол цилиш  ж араён и к^анчалик куп булса, ш унчалик 
мустаэрсам булади. Кейинчалик ф а^ат лимоннинг куриниши туф айли 
пайдо булган зузгалиш тул^инлари ва^тинчалик функционал к^пприги 
орзали о зи ^ —ов^ат м арказига утиб, у ердан эса марказдан цочувчи 
толалар буйлаб сулак безларига бориб, уларнинг фаоллигини оширади 
ва сулак аж ралиш ини кучайтиради.
И .П .Павлов ш артли реф лексларнинг келиб чицишини бош мия 
ярим ш арларида э^осил булган зузгалиш билан пустло^ ости ядролари 
уртасидаги ва^тин ча ф ункционал ало^а деб ^исоблаган. Х озирги 
пайтда маълум булишича, шартли реф лексларни нг ^осил булиш ида 
бош м и я н и н г т у р л и б у л и м л ар и и ш т и р о к этади . В ац т и н ч а л и к
богланишнинг ^осил булишида пустло^ ости ядроларнинг функционал 
ахамияти каттадир.

Download 12,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   299




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish