Саволлар I умумий саволлар



Download 416,5 Kb.
bet18/35
Sana22.02.2022
Hajmi416,5 Kb.
#116124
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   35
Bog'liq
саволга жавоб

I-жадвал
Пулат компонентларининг шартли белгилари



Номи

Шартли белгилари

Номи

Шартли белгилари

Алюминий

Ю

Мисс

Д

Бор

Р

Молибден

М

Ванадий

Ф

Никель

Н

Вольфрам

В

Ниобий

Б

Кобальт

К

Титан

Т

Кремний

С

Углерод

У*

Марганец

Г

Хром

Х

У* - углеродли асбобсозлик пулатлар маркаларида.
Масалан, Х18Н12М2Т маркали пулатда 18% хром, 12% никель, 2% молибден ва 1% га якин титан борлигини курсатади.


3. Чуян, уларнинг турлари ва хоссалари?
Темирнинг углерод ва кремний, фосфор, марганец ва олтингугурт билан куп компонентли котишмаси кул ранг чуян булади.
Чуян таркибидаги углерод микдори 2,8-3,7 % булади. Бошка компонентларнинг микдори эса куйидагича: С= 3,0-3,6 %; Si =1,6-2,4 %; Мn=0.5-1.0 %; Р<0.8%; S<0.12%.
Чуянларнинг физик хоссалари куйидаги маълумотлар билан характерланади:
- зичлиги ρ=6600…7700 кг/м3
- эриш температураси tэр=1050…1573 К;
- иссиклик утказувчанлиги λ=25…59 Вт/м.К;
- солиштирма иссиклик сигими ср=0,5…4,5 кЖ/кг К;
Чизикли кенгайиш коэффеиценти χ=(16,7…17,6).10-6 1/К.
Чуянлар нархи паст ва уртача механик хоссаларга эга булганлиги учун техниканинг турли сохаларида кенг кулланишига олиб келди.


4. Резьбалар, турлари ва ишлатилиши?
Деталларни бириктиришнинг энг кенг таркалгани резьбали бирикмадир. Резьбали бирикмаларни резьба киркилган деталлар – болт, винт, шпилька ва гайкалар ташкил этади. Резьба деталлар сиртидан винт чизиги буйича арикча очиш йули билан хосил килинади. Болтли бирикмалар энг содда ва арзонга тушади, чунки бундай бириктириладиган деталларга резьба киркиш талаб килинмайди. Болтли бирикмалар унча калин булмаган деталларни, шунингдек, материали етарлича мустахкам резьбани таъминламайдиган деталларни мустахкамлашда ишлатилади.
Винтли бирикмалар деталлардан бири анча калин булган деталларни махкамлашда ишлатилади. Винтнинг болтдан фарки шундаки, винт резьбали тешикка бураб киргизилади ва гайка ишлатилмайди.
Бириктирилган деталларни тез-тез кисмларга ажратишга тугри келадиган, деталлардан бири анча калин булган холларда деталлар шпилькалар билан бириктирилади. Ушбу холда винтлар ишлатилганда эди , куп марта бураб чикариш ва бураб махкамлаш натижасида детал резьбасининг тезрок ейилишига олиб келган булур эди. Шпилька бошка гайка устига буралган гайка ёки шпилька бурагич ёрдамида деталга бураб киргизилади.
Резьбаларнинг асосий геометрик параметрлари: dташки номинал диаметр; d1 – ички диаметр; d2 уртача диаметр, яъни фараз киладиган цилендр диаметри, ундаги резьба урамининг эни резьба тублари энига тенг булади; S – резьба кадами, яъни ук буйича йуналишида икки кушни урамларнинг бир хил номли томонлари орасидаги масофа; α – разьба профилининг бурчаги.



Download 416,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish