Savol javoblar


Дарё сувларида кальций миқдори кам холларда 1(бир)г/дм3 дан ошади. Одатда унинг коцентрациялари сезгилари пастдир



Download 10,16 Mb.
bet18/56
Sana05.04.2022
Hajmi10,16 Mb.
#529551
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   56
Bog'liq
Нефть ва газ саноати мухандислари учун қўлланма

Дарё сувларида кальций миқдори кам холларда 1(бир)г/дм3 дан ошади. Одатда унинг коцентрациялари сезгилари пастдир.

  • Дарё сувларида кальций миқдори кам холларда 1(бир)г/дм3 дан ошади. Одатда унинг коцентрациялари сезгилари пастдир.
  • Юза сувларига кальций концентрациялари сезиларли мавсумий узгаришига эгадир. Кальций ионларининг минералланиши (бахорда камайиши ораликларида таъсирига богликдир, бу кальций эриган тузларининг юза ер катламлари ва жинслар билан енгил ишкорланиши билан богликдир.
  • Кальций ПДКВР 180мр/дм3ни ташкил этади.
  • Бугли қурилмалар таминланадиган ва таркибида карбанатлар,сулфадлар ва катор бошка кальций анионлари мустахкам накип (катлам) хосил киладиган сувларга ута юкори каттик талаблар куйилган. Сувдаги кальций миқдори тугрисидаги маьлумотлар муоммолар ечилишида, табиий сувлар химявий таркибини ташкил этиш билан богликдир, уларнинг келиб чикиши бундан ташкари карбанат-кальцийли тенгликни текширишда зарурди.

Магний

  • Магний
  • Юза сувларига магний асосан химявий алмашиниш ва доломитлар эриши, мергелей ва бошка минераллар жараёнларида тўшадилар. Магнийнинг сезиларли миқдори сув объектларига металлургия, силекат, тукимачилик ва бошка корхоналар окова сувлари билан тушиши мумкин.
  • Дарё сувларида магний таркибида одатда бир неча бирикмалардан то 10(ун) миллиграмм да 1(бир) дм3 гача узгаради.
  • Магний таркиби юза сувларида сезиларли узгаришларга берилган коидага биноан максимал юкори, концентрация узгаришсиз ораликларда, минемал – сув тошкини ораликларида.
  • Mg2+ионлари ПДКВР40 мр/дм3 ни ташкил этади.
  • Натрий
  • Натрий табиий сувлар химявий таркибини ифодаловчи асосий компотенетларидан бири булиб , уларнинг турларини аниклайди.
  • Натрийнинг курукликдаги юза сувларига тушувчи манбаи мавжуд ва чукма жинслар ва хосил бўлган, эриган хлоридли, сульфатли ва углеродли натрий тузлари хисобланади. Сув йигишда борадиган хамда, биологик жараёнларда катта ахамиятга эга бўлган ва натижада қайсики эриган натрийли бирикмалар хосил килади. Бундан ташкари натрий табий сувларга маиший – хужалик ва саноат окава сувлари билан, хамда далаларни сугориш сувлари ташланиши хисобига хам тўшади.

Download 10,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish