“SANOAT VA XIZMAT KO‘RSATISH SOHALARINING RAQAMLI TRANSFORMATSIYASI:
TENDENSIYALAR, BOSHQARUV, STRATEGIYALAR”
431
Бундан ташқари, ривожланган мамлакатларда маҳаллий ҳокимият органларининг
ролини кучайтириш ва ҳудудларни ижтимоий-иқтисодий ривожлантиришда инновацион
ғояларни рағбатлантириш мақсадида самарали минтақавий ривожланиш моделлари жорий
этилмоқда ҳамда ҳудудлар ривожланиши учун давлат бюджети маблағларини ажратиш
танлов асосида амалга оширилмоқда. Шаффофлик ва ошкоралик тамойиллари,
жамоатчилик назоратининг амалга оширилиши ҳамда давлат бошқаруви органлари
фаолиятида замонавий усулларнинг жорий этилиши натижасида ушбу соҳада
самарадорликнинг сезиларли даражада ошганлиги кузатилди. Уларда олиб борилаётган
маъмурий ислоҳотлар инновацион ривожланиш жараёнларига ижобий таъсир кўрсатди.
Шундан келиб чиққан ҳолда Ўзбекистонда ҳам “...давлат бошқаруви ва давлат
хизмати тизимини давлат бошқарувининг марказлаштирилишидан чиқариш, давлат
хизматчиларининг касбий тайёргарлик, моддий ва ижтимоий таъминоти даражасини
ошириш ҳамда иқтисодиётни бошқаришда давлат иштирокини босқичма-босқич
қисқартириш
орқали
ислоҳ
қилиш;
мамлакатни ижтимоий-сиёсий ва ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш бўйича
вазифаларни амалга оширишда ўзаро манфаатли ҳамкорликнинг самарасини оширишга
қаратилган давлат-хусусий шерикликнинг замонавий механизмларини жорий этиш;
давлат ҳокимияти ва бошқарув органлари фаолиятининг очиқлигини таъминлаш,
жисмоний ва юридик шаҳсларинг ҳуқуқ, эркинлик ва қонуний манфаатларига оид
ахборотни тақдим қилишнинг замонавий шаклларини жорий этиш; «Электрон ҳукумат»
тизимини такомиллаштириш, давлат хизматлари кўрсатишнинг самараси, сифати ва аҳоли
ҳамда тадбиркорлик субъектлари томонидан фойдаланиш имкониятини ошириш”
1
вазифалари белгилаб қўйилди
Одатда товар ва хизматлар, шунингдек, ресурс бозорлари рақобатбардош
бўлмагунча ишлаб чиқарувчилар инновацияга интилмайдилар. Корхона ва ташкилотлар
кучли рақобат шароитида даромад даражаси деярли нолга тушиб қолган пайтдагина
инновацияларни
ривожлантирадилар.
Бу
шароитда
улар
ишлаб
чиқариш
технологияларини такомиллаштириш, ташкилий тузилмани ўзгартириш, бошқарувнинг
янги тамойил ва усулларини қўллаш, бозорни тадқиқ қилиш ҳамда товар ва хизматлар
турларини кенгайтиришни бошлайдилар. Ҳозирги замонавий шароитда ишлаб
чиқарувчилар ўз маҳсулотлари билан бозорни тўлдиришни кутишмайди ва мунтазам
равишда инновация яратишга ҳаракат қилишади. Бироқ, реал ҳолатда монополистлар
инновациялардан манфаатдор эмас, улар маҳсулот нархини ошириш ва ишлаб чиқариш
ҳажмини камайтириш ҳисобига ўз даромадини кўпайтиришга харакат қилишади.
Ўзбекистонда ҳозирги кунгача рақобат шаклланмаган товар ва хизматлар ҳамда ресурслар
бозори мавжуд (масалан, автомобилсозлик, транспорт ва логистика хизматлари бозорлари,
пахта толаси, қурилиш материаллари ва хизматлари, юқори малакали муҳандисларнинг
меҳнатлари, кредит ресурслари ва бошқалар). Шунинг учун ҳам бозорда монополистик
ҳукмронлик бор экан, у ерда ҳеч қачон инновация яратилмайди.
Давлат томонидан мамлакатнинг ижтимоий-иқтисодий тараққиёт стратегияси ва уни
амалга оширишга қаратилган чора-тадбирлар тизимини ишлаб чиқиш инновацион
ривожланишни таъминлашнинг муҳим омили саналади. Одатда, баъзи ривожланаётган
мамлакатлар қўйилган мақсадга эришишда инновацион ривожланишга тўсқинлик қилувчи
“етиб олиш модели” стратегиясини танлашади. Уларнинг асосий мақсади аҳоли турмуш
даражасини ривожланган ёки муваффақиятли ривожланаётган мамлакатлар даражасига
етказишдан иборат. Ушбу стратегия янги билим ва ишлаб чиқариш технологияларини
яратиш эмас, балки, уларни импорт қилишга қаратилган. Ушбу стратегияни қўллаётган
мамлакатлар арзон ишчи кучи ва паст нархли хом ашёдан фойдаланиш ҳисобига, ишлаб
чиқариш харажатларини камайтириш орқали, қўшни давлатлар бозорларидаги талабни
қондириш ҳисобига экспорт ҳажмини оширишга интилмоқда.
1
“2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар
стратегияси”. http://strategy.gov.uz/uz/pages/action_strategy
Do'stlaringiz bilan baham: |