Самиғов Нигматджон Абдурахимович Хасанова Мухаббат Қодировна Зокиров Жамолиддин Сайфутдинович



Download 4,07 Mb.
Pdf ko'rish
bet146/214
Sana12.04.2022
Hajmi4,07 Mb.
#545500
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   214
Bog'liq
oquv-uslubij mazhmua 1 qism

2) Таркиби буйича коришмани номи 
– мураккаб қоришма 
 
3) Коришмани маркаси
 – R
Қ
=75 МПа 
 
4) Коришма аралашмасини харакатланувчанлиги
 – 9-10 см. 
 
2. Материаллар характеристикаси: 
 
1) Цемент: 
маркаси R
Ц
=320 МПа, хажмий массаси ρ
ц
=1100 кГ/м

2) Пластикликни оширувчи кушимча
оҳак бўтқаси:
хажмий массаси ρ
қўш
=1400 кГ/м
3
3) Майда тулдирувчи – қум:
ҳажмий массаси ρ
қ
=1400 кГ/м
3

3. Мураккаб коришмани таркибини хисоблаш: 
 
1). 1м

кум учун сарфланадиган цемент микдорини (масса буйича) аниклаш: 
кг
R
К
R
Q
ц
кор
Ц
282
1000
320
88
,
0
75
1000
Q
Ц
 – 1 м
3
 қум учун зарур бўлган цемент, кг; 
R
ц
 – цементнинг маркаси МПа; 
К – коэффициент (портландцемент учун К=0,88 пуццолан ѐки шлак портландцемент учун 
К=1,0). 
2) 1м

кум учун цементни хажми буйича сарфланиши аниклаш: 
V
Ц
=Q
Ц

ц
=282/1100=0,255 м
3

3) 1м

кум учун кушимчани сарфланишини (хажм буйича) аниклаш: 
V
куш
=0,17(1-0,002·Q
Ц
)=0,17(1-0,002·282)=0,074 м
3

4) 1м

кум учун кушимчани сарфланишини(масса буйича) аниклаш: 
Q
қўш.
= V
куш
·ρ
қўш.
=0,074·1400=103,6 кг 
5) 1м

кум учун тахминий сувни сарфланишини аниклаш: 
C=0,5(Q
ц
+Q
қўш
)= 0,5(282+103,6)=192,8 л. 
 
6) Коришмага ишлатиладиган кумнинг массаси: 
V
қ
=1 м
3
Q
қ
= V
к
·ρ
қ
=1·1400=1400 кг. 
7) Коришма таркибини хажм буйича аниклаш (нисбатан кийматлари): 
9
,
3
:
02
,
0
:
1
255
,
0
1
:
255
,
0
074
,
0
:
255
,
0
255
,
0
1
:
:
ц
V
ц
V
куш
V
ц
V
ц
V
8) Лабораторияда кориш учун сарфланадиган материаллар: 
Цемент. . . . . . . . . . . . . . . .
282 кг 
Сув. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
192,8 л 
Қўшимча. . . . . . . . . . . . . .
103,6 кг 
Қум. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1400 кг 
2-НЧИ ИШ. КОРИШМА АРАЛАШМАСИНИ ХАРАКЛАНУВЧАНЛИГИНИ 
АНИҚЛАШ 
Умумий маълумотлар: 
Қоришманинг ҳаракатланувчанлиги деганда, ғишт
 
ѐки 
тошга чапланган қоришманинг юпқа қатлам кўринишида ѐйилиш хусусияти 
ҳамда негиздаги жами унқир-чунқирларни тўлдириш қобилияти тушунилади. 
Қоришманинг ҳаракатланувчанлигини аниқлаш учун махсус асбобдан фойдаланилади 
ва унинг пулатдан ясалган эталон конуси қоришмага қандай чуқурликда ботишига 
қараб қоришманинг ҳаракатланувчанлигига баҳо берилади. 


149 
Қоришманинг ҳаракатланувчанлик даражасини аниқлашда 9.1-расмдаги 
асбобдан фойдаланилади.

Download 4,07 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish