Samarqand iqtisodiyot va servis instituti turizm: nazariya


Turizm industriyasining tarkibiy qism lari



Download 13,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet267/403
Sana08.01.2022
Hajmi13,38 Mb.
#334375
1   ...   263   264   265   266   267   268   269   270   ...   403
Bog'liq
turizm nazariya va amaliyot boltaboyev m r va boshqalar 2

223


Turizm industriyasining tarkibiy qism lari
T asn iflan ad ig an   belgilar
T asn iflan ad ig an   belg ilarn in g
tu r la r i
1.1.  T uroperatoiiar
i   1.2.  T uragentliklar 
'   1.3.  K asaba uyushm alari
2.1.  Fillar,  tuyalar,  otlar,  eshaklar,  itlar 
kabi  hayvonlarda
2.2.  M exanik  harakat  vositalaridan  (velo- 
siped,  avtom obil,  avtobus,  tem ir yo 'Id an )
j  
2.3.  H avoda  harakatlanish  vositalaridan 
'   (havo transportidan)
2  4.  Suv  transportidan  -   sollar,  daryo  va 
dengiz,  suv  usti  v a  suv  osti kem alaridan  foy- 
daianish
3.1.  O teflarga, m ehm onxonalarga
3.2.  M otellarga
3.3.  P ansionatlarga
3.4.  K em pinglarga
3.5.  P alatkalarga 

 3.6.  R oteilarga
3.7.  Boteliarga
3.8.  S anatoriylarga
3.9.  Flotellarga
3.10.  X osteilarga
3.11.  O tel-klublarga
3.12.  T urbazalarga
3.13.  T uristik uylarga
3.14.  A partam entlarga
4.1.  K afelarda
4.2.  B arlarda
4.3.  R estoranlarda
4.4.  Sharq taom lari  oshxonasida
4.5.  G ‘arb  taom lari  oshxonasida
4.6.  Y evropa taom lari  oshxonasida
4.7.  M illiy taom lar oshxonasida
4.8.  Pavilonlarda
4. T u ris tla m i  ovqatlantirish
«— 4  

3. T u ris tla m i joylaslitirish
2. T u ris tla m i  tashisb transport!
1. Tashkillashtirish
224


5. T u ristla rn i sayohat joylari 
bilan  tam sbtirish
6. T u ristlarn in g  bo‘sh vaqtini 
m azm unli o'tkazish
5.1.  T arix iy -m e’m oriy o b id alar biian
5.2.  M ustaqillik  inshootlari bilan
5.3.  A rxeologik  qazilm afar bilan
5.4.  G ‘aroyib  voqealardan  qolgan  qoldiqlar 
bilan
5.5.  K o 'rk am   b o g 'la r bilan
5.6.  X ushm anzara to g i a r  bilan
5.7.  O rom baxsh suv  havzalari  bilan
6.1.  H ar xil  sport inshootlarida
6.2.  K ino-teatrlarda
6.3.  Teatrlarda
6.4.  K onsertlarda
6.5.  H ar xil  tin ch -o su d ajo y iard a
T uroperatorlar  turistik  m ahsulotni  shakllan- 
tirishni,  uni  bozor  tom on  harakatini,  shu­
ningdek, 
reafizatsiya 
qilinishini 
ta ’m inlovchi  yuridik shaxsdir.
B u  iste ’m olchiga  --  turistga  yoki  m ijozlarga 
avrim   turistik  xizm atlar  va  turlam i  chakana 
sotish  funksiyasini  am alga  oshiruvchi  kor- 
x o n a yoki jism o n iy   shaxsdir.
-  T ransfert,  k o ‘p  h o llard a  avtobus,  tu- 
ristlam i  jo 'n a tis h   jo y id ag i  asosiy  tashuv- 
chiga  yetkazib  berish,  turistlarni  aeroport 
term inalidan,  vokzaidan  m ehm onxonaga  el- 
tish  ham da  xuddi  shu  operatsiyalam i  tu ­
ristlar  V atanlariga  qaytayotganlarida  baja- 
rish;
-  B orishiari  kerak  b o 'lg a n   uzoq  m aso- 
falarga  eltish;
-  A vtobus 
v a 
tem ir 
y o ‘l 
turlarida 
m arshrut  b o 'y ic h a  olib yurish,  b u nda tashish 
bosqichi  asiida  turning  zaruriy  v a   asosiy 
elem enti  b o la d i,  tashish  vositalari  esa, 
k o ‘p in ch a  tunash  jo y larig a  aylanadi,  bunga 
dengiz  sayohatiga  doir  m arshrutlam i  ham  
kiritish  m um kin.
225


13.1.1-rasm. Turizm industriyasining tarkibiy qismi.
X
T u riz m   in fra tu z ilm a sin in g  ta rk ib iy  q ism lari 
j
>—
i
T asn iflan ad ig an   belgilarning 
tu r la ri
I.  Bino va inshootlar 
tizimi
H
Turizm  faoliyatiga xizmat qiladigan  mehmonxona, 
dam  olishga  va  sog'lomlashtirishga  mo'ljallangan 
bino va inshootlar
2. S u g 'u rta  qilish
h
2.1. T uristlam ingsog'ligini
2.2.  Turistlaming hayotini
2.3.  Turistlaming mol-mulkini
3. Xavfsizligini  ta ’m inlash
h
3.1.  Chet-elda sayohatlar paytida ta’minlash
3.2.  Mehmonxonada  yashash  va  ovqatlanish  ja- 
rayonida
4.  M ol-mulkini  q o ‘riqlash
— s.
— и
4.1.  Turistning mol-mulkini qo‘riqlash
4.2. T uristlaming jihozlarini qo‘riqlash
226


T uristik  resurslardan  foydalanishni  ta ’m inlovchi 
avtom obil  v a   tem ir  y o ‘llar,  y o ‘l  h arakatini,  havo 
y o ‘llarini,  dengiz  v a  daryo  yoMlarni  harakatini 
tartibga  soluvchi,  issiqlik,  suv,  elektr  va  telefon 
aloqalari  b ilan   ta ’m inlash  va  boshqa  kom m u­
5. M uhandislik va 
kom m unikatsiya tizimi
H
nikatsiya tarm oqlari.
6. B ank va  moliyaviy 
tashkilotlari
7. A xborot xizmati.
8.  Z am onaviy  kom pyuter 
xizmati
9. G id-ekskursiya 
xizm atlari
V aiyuta  alm ashtirish  shoxobchalari,  bank  va  in- 
v estitsiya fondlarining xizm atlari.
Sayohat  hududining  qonun-qoidalari,  odatlari, 
m e h m o n d o 'stlig i  haqidagi  q o ‘shim cha  m a’lum ot- 
larga,  shuningdek,  o ‘sh a jo y n in g   xaritasiga,  trans­
port  m agistrallari  sxem asiga  m uhtoj  b o ia d i  Sa­
yohat  va tu ristlarn in g  sarguzashtlari  haqidagi  m a ’­
lum otlar  om m abop  v a  m axsus  adabiyotlar  k o 'ri- 
nishida  chop  etiladi  v a   bu  holat  turistlarni  sayohat 
qilishga chorlaydi.
Internet  tam ioqlari,  G A T,  bronlashtirish  dasturlari. 
S ayohat  chiptalari  va  xizm atlar  uchun  to io v la m i 
oldindan tay in lab  q o ‘yish.  E lektron tijorat.
-   turistlar guruhini  boshqaradi;
-   diqqatga  sazovor jo y la rg a   ekskursiya  o 'tk a - 
zadi;
-   eksk u rsiy a  m avzusini,  m arshrutini  ishlab 
chiqadi;
-   m avzu b o 'y ic h a  m ateriallar to 'p lay d i;
-   ekskursiyaning  m atnini  tuzudi,  m ateriallam i 
h ik o y a qilib beradi;
-   “ gid p ortfeli”ni tahlaydi;
-   ish  ja ray o n id a  yuqori  darajadagi  m uloqot 
m adaniyatini  talab  qiladi.

Download 13,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   263   264   265   266   267   268   269   270   ...   403




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish