Сайланма. Шукур Холмирзаев. 1-жилд шукур холмирзаев



Download 5,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/124
Sana14.06.2022
Hajmi5,82 Mb.
#668123
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   124
Bog'liq
True

ути рар, 
арча бутоги билан 
учокдаги утларни ковлар эди. Кизгиш бикки билагидаги кумуш билагузук утда товланяпти. У эснаб, 
бирдан сесканиб тушди ва тог тарафга каради. У кулча юзли, них,оятда ок, кошлари эса кора, дилбар


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
жувон эди. Конига тожик кони аралашган тог л и кизларгина шундай булади. Айтишларича, бу ердан 
йигирма километр ичкаридаги, икки тог оралигида жойлашган Сангардак кишлогини «Парилар 
макони» дейишаркан кадимда. Шундай гузал буларкан у ернинг кизлари. Лекин, чет йигитларга киз 
беришмайди. Хосиятсиз бир иш булармиш... Жувон яна учокка угирилди-да, капгир билан козон 
ичидаги масаллигни ковлай бошлади. Крзонда кум ковуриларди. Шунда кузим бирдан унинг хиёлгина 
очилиб колган ёкасига тушди-ю, тезгина бошимни тортдим. Ён-веримга куз ташлаб, курпага бурканиб 
олдим.
Чори шу кеча яна икки марта кумни мендан олиб кетди. Ухлай олмадим. Бир ёкдан баданим кумга 
тегса жизиллаб куйдиради, иккинчи ёкдан уй кемиради.
Тонг отай деганда кулогимга отнинг кишнаши эшитилди. Бошимни кутариб карасам, бостирма 
пастида милтигининг милини куйига каратиб елкасига илиб олган дуркун бир йигит кора отдан 
тушяпти. Утовга карадим. Эшик огзида аёл, кулларини кукрагига алла-нечук ковуштириб, йигитга 
караб турипти. Аёл уйга караб, бир нима деди. Каловланиб Чори чикди, йигитни курди-ю, нарёкдаги 
тош зинадан иргишлаб тушиб, унга отилди. Йигит уни тортиб, елкасига уриб куйди ва эшикларни 
курсатиб, бир нима деди. Чори хам бир нима деб, биз томонга ишора килди. Йигит биз томонга каради. 
Мен кузимни юмиб, юзимни болишга босдим. Кузимни очиб караганимда йигит кичкина хуржунни 
билагига осиб, камчин билан кирза этикларининг кунжига уриб-уриб келар, Чори отни етаклаб, эшаклар 
тарафга кетарди. Йигит зинадан югургилаб чикиб, хотинга рупара булди. Унга уткир бир тикилди-да, 
хуржунни тутказиб уйга кирди. Хотин хам унинг изидан кирди. Мен хаяжон ичида нималар булишини 
кутдим. Лекин, мен кутганимни эмас, кутмаганимни эшитдим: йигитнинг дагал кулгисини ва хотиннинг 
нозли овозини. Бир пайт йигит утовдан чикиб, уй оркасига утиб кетди. Сал утмай, семиз бир тукдининг 
буйнидан гижимлаб ушлаб кайтиб келди. Биз тушакдан турганимизда куй суйилиб, утовга киритилган 
эди. Сафо ака уйгонибок:
— Эри келдими? — деди.
— Келди, — дедим мен кулимсираб.
— Калай? Жанжал килмадими?
— Кайдам! Х,али курасиз!
Чори келиб, бизга салом берди. Кечаги кумгондан кулимизга сув куйиб турди. Ювиндик. Энди 
артиниб булган эдик, утовдан жилмайиб йигит чикиб келди. У уттиз ёшларда эди.
— Келинглар, мехмонлар, — деди у. — Яхши ухлаб турдингларми ?
— Рахмат. Узингиз яхши келдингизми? — суради Сафо ака.
— Энди бизнинг юришимиз шу.
— Кечирасиз. Биз бемахалда келдик. Безовта килдик оилангизни.
— Э, безовтаси борми! — менга каради йигит. — Тузалиб колдингизми?
— Рахмат. Келинойим кум кизитиб бердилар.
— Кеча ёнгокзорда адашиб юрган сизлар эмасми?
— Биз, биз, — дедик хайрон булиб.
— Мен куриб эдим, — деди йигит. — Тогда эдим. Чирокларингизни курдим. Уша ерда 
кунганларингда етиб борардим. Кейин оркага кайтдиларинг. Булар Дугобага кетди деб уйладим.
— Бормадик. Бир одам йул га солиб юборди. Бу ёкка келдик. Лекин, бу кишининг дусти урток 
Ахтамов хам хали овулда эканлар.
—Яхши килибсизлар шу ерда колиб. У ёкка жунасаларинг, яна адашардинглар.
— Келинойимиз яхши кабул килдилар. Рахмат.
— Лекин, касал булганларингиз кул келибди, — деди йигит. — Булмасам, куймас эди уйга. Хотин 
халки узларингга маълум-у. Кдни, уйга кирайлик.
У бизни барча расм-русуми билан мехмон килди. Жунаш олдидан мен уларни суратга туширдим. 
Лекин, эри хар канча зурласа хам, хотини юзини очмади.
— Керак эмас, керак эмас, —деди у.
Чори булса, отасининг кулидан махкам ушлаб, кузларини лук килиб караб турди. Суратни олиб 
булгач, у дам отасига, дам онасига илжайиб куйиб, олдимизга келди-да, уялинкираб тураверди.
— Ха? — дедим.
— Беринг энди, — деди у.


САЙЛАНМА. Шукур Холмирзаев. 1-жилд
— Нимани?
Кулимдаги фотоаппаратга ишора килди.
— Суратни.
Хаммамиз кулиб юбордик.
— Хозир тайёр эмас. Уйга борганда ишлаб юбораман, — дедим, — Укийсанми?
Чори иккита бармогини курсатди.
— Дугобага отда катнаб укийди, — деди йигит.
Хайрлашдик. Йигит бизни баланд яйловда бир туда ок утовлар курингунча пиёда кузатиб борди. Сунг: 
— Ахтамов шу ерда, — деди. — Энди бу ёгига адашмайсизлар. Менинг ишим бор. Кечкурун утиб 
бораман. Хайр.
Йигит бурилиб кетди. Бирпасда арчали дунг оркасига утиб, гойиб булди. Биз биттадан чекишдик.
— Кеча мени касал деганингиз учун жой берганмиди? — суради Сафо ака.
— Ха, — дедим. Сунг кийналганим, ухлай олмаганимни айтдим.
Сафаримиз тугаб, Тошкентга кайтиб келгач, саёхатларимизни эслаб, бир неча бор гурунг килдик.

Download 5,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish