С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

r0« j D i 3
(4.105)
хдмда инжекцияланган заряд ташувчилар кириб борган 
масофа г1 кичик
3/ ' „ V

+ г п
Уз
«
2 # 3
(4.106)
булганда (4.91) интеграл
АИ(^з) = const
\ 1
~Уг
р
/
ехр — —
г 
р
/
(4.107)
билан ифодаланади. Акс \олда ошик^ча номувозанат за­
ряд ташувчиларнинг намунага кириб бориш масофаси 
жуда катта булса, А И ( 0 богланиш экспонента конуни
А И (/3) = сот t ■
 
в
(4.108)
буйича булади. Амалиётда
(4.109)
тенгсизлик бажарилганда А И ( /) нинг узгариши (4.109) 
каби крнуният буйича содир булади. Одатда, бу шартни 
катта ток кучида ва кечикиш вак,ти тр дан Зто гача булган 
ораликда булган \олда а мал га ошириш мумкин. Нук,та- 
вий контактда утказувчанликнинг модуляция усули би­
лан г ни улчаш курилмасининг чизмаси 4.8-расмда кел- 
тирилган, Иккиланган импульсли генератор Г дан ин­
жекцияловчи нук^авий контактга R ] кдршилик орк,али 
параметрлари бир хил булган иккита ток импульси юбо- 
рилади К„аршилиги катта булган R. к,аршилик билан ге- 
нераторнинг кучланиш импульсини контактдан ок,аётган 
ток импульсига айлантиради Н у кл а в и й контактда \осил 
булган кучланиш импульси диодли VD чеклагич оркдли
207


4.8-расм.
Нуктавий контакт утказувчанлигини модуляция к,илиш 
усули билан заряд ташувчилар яшаш вактини улчаш курилмасининг 
схемаси. Г — тугри бурчакли импульс генератори Ос — осциллограф.
кучайтиргич У  билан кучайтирилади ва осциллограф О
киришига берилади. Иккиланган импульсли генератор- 
нинг синхронловчи импульси осциллофаф синхронлов- 
чи каналига берилади.
Бу импульс биринчи кучланиш импульсининг келиш 
пайтида осциллограф ёйилмаси (разверткаси) ни ишга 
солади ва осциллограммани тургун ушлаб туради. И к ­
кинчи ток импульсининг кечикиш вактини г < /< Згр ора­
ликда узгатириб (4.9-расм), унинг х;ар бир кииматига мос 
келган контактдаги кучланиш амплитудаларининг к,ий- 
мати осциллограммадан к,айд к,илиниб, Ai/(?3) = t/,(oo)- 
- U2(t3)=f(t3) хисобланади ва \r\[U{™)~U2(t3)\=f{(t.) тугри 
чизикди богланишнинг огиш бурчаги тангенсидан
г = ts в = ---- — ----


Д В Д (»)- 1Г 2(/3)]
заряд ташувчилар яшаш вакти топилади. Номувозанат за­
ряд ташувчиларнинг нуктавий контактда яхши инжекци-
яланиши учун 
- 0,1 тартибда булиши керак. U{ — би-
ринчи кучланиш амплитудаси, At/, импульснинг моду- 
ляцияланган к,исми. Буни амалга оширишда р — типдаги
208


кремний намуналарида фосфорли бронза зонди, п — тип- 
даги намуналарида эса алюминий зонди кулланилади.
Яхши инжекцияловчи нук,тавий контактни олиш учун 
одатда контактга ишлов берилади. Бунинг учун контакт­
га кучланиши 300—400 В булган узгармас ток манбаи к,искд 
муддатга уланади, бош^ача айтганда, сигими катта за- 
рядлангац конденсатор контакт оркали разрядланади (за- 
рядсизланади). Одатда, монокристалл куйма намуналар- 
да г ни улчашда уни ён томонига юзаси 1 см2 дан кам 
булмаган палладий, никель пардаларини утказиш ёки 
индий-галлий, алюминий-галлий пасталарини суркаш 
билан Ом контакти олинади.
Шайба шаклдаги намуналарда г ни улчашда 4 -жадвал- 
да келтирилган заряд ташувчиларнинг сиртий яшаш вак,- 
тини эътиборга олиш керак. К,алин шайбаларда бу усул 
билан улчанган г \ам намуна сиртий рекомбинация тез- 
лигига кучсиз богланган. Одатда, импульсларнинг так- 
рорланиш частотаси 5 0 2 0 0 Гц тартибида олинади Чун-
209


ки иккита кетма-кет келаётган имггульслар орасидаги вак,т- 
да намуна мувозанат х,олагга эришиб улгуриши керак. 
Назарий х.исобларнинг курсатишича, (4.107) ва (4.108) 
ифодалар ^амда (4.105) ва (4.109) шартлардан г га ток 
импульсининг амплитудаси, давомийлиги, кечикиш вак,- 
ти таъсир курсатиши мумкин. Тажриба натижаларининг 
тасдикдашича, ток импульсининг давомийлиги ошиши 
билан эса г нинг киймати ортиб боради ва импульс даво- 
мийлигининг к,ий мат и \ажмий яшаш вакти тартибида ёки 
ундан катта tu>\,5x булса, г нинг tu га богланиши тухтай- 
ди. Ана шундай богланиш импульс токи билан хам куза­
тилади. Ток ортиши билан г орта бориб доимий кийматга 
интилади. Акс х,олда, кечикиш вактининг кичик киймат- 
ларида улчаш г нинг пасайтирилган кийматини беради.
Бу усул билан солиштирма каршилиги 0,5^500 Ом. см 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish