С. Валиева, К. Туленова


 Илмий тадкикотнинг олиб борилиш



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

2. Илмий тадкикотнинг олиб борилиш.
Тадкикотчи илмий ишларни бошлаши учун даставвап кафедра томонидан 
куриб чикилган ва тасдикланган иш режасига эга булаши лозим. Мазкур 
режада мавзу, ундан кузда тутилган максад ва вазифалар, ишнинг структураси 
(боблар, парафафлар, уларнинг номланиши) кутилаётган натижа уз ифодасини 
топиши керак.
Режа асосида тадкикотчи мавзу доирасида мавжуд адабиётлар билан 
танишади, тадкикот учун материал туплайди. Тадкикот материаллари деганда, 
мавзу доирасида аввал олиб борилган изланишлар, бошка муаллифларнннг 
фикрлари 
тахлили, 
статистика 
маълумотлари, 
жамиятнинг 
ижтимоий- 
иктисодий, сиёсий, маданий-маънавий хаётига дойр аник далиллар ва бошкалар 
назарда тутилади.
Тупланган 
материалларни 
тадкикотчи 
илмий 
тадкикот 
режасида 
курсатилгани буйича тартибга солади, булимларга, парафафларга ажратади,
152


ортикча далил ва материалларни чикариб ташлайди: танлаб олинган
группалаштирилган материалларни муайян илмий назарияга таянган холда 
илмий-танкидий урганади, тахлил килади. Тадкикот материалларини танлаш ва 
тахлил килишда тадкикотчи илмий билишнинг фалсафий ва илмий усуллари 
(эксперимент, кузатиш, анализ, синтез, индукция, дедукция, конкретлик, 
абстрактлик, тарихийлик ва мантикийлик ва х.к.)дан фойдаланади. Илмий, 
умумилмий ва фалсафий усуллар талабларини билиш ва уз урнида к^ллай олиш 
хакконий билимга эришишнинг шарти хисобланади.
Илмий тадкикот натижалари кисцача илмий ахборот, реферат, илмий 
маъруза, 
курс 
ёки 
диплом 
иши, 
рисола, 
монография 
шаклларида 
расмийлаштирилади. Магистрлик, номзодлик, докторлик диссертациялари 
илмий тадкикотларнинг узига хос шаклларидир. Тайёрланган магистрлик, 
номзодлик, докторлик диссертациялари олий укув юрти кафедрасига мухокама 
учун топширилади. Биринчи, иккинчи ва навбатдаги бошка мухокамалар 
жараёнида олимлар диссертация хакида уз фикр ва мулохазаларини баён 
этадилар, 
танкидий 
фикрлари, 
таклиф, 
мулохазаларини 
билдирадилар. 
Тадкикотчи танкидий карашлар, фикр-мулохазаларни Урганиб чикиши, 
диссертация устида ишлаш жзраёнида уларни хисобга олиши лозим. У 
такризчиларнинг фикрларига кушилмагани такдирда, уз нуктаи-назарини исбот 
ва далиллар билан асослаши лозим булади. Бу унинг илмий муаммони хал 
килишга дойр уз нуктаи-назари мавжудлигидан далолат беради.

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish