С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

Илмий тамойил 
- оламнинг илмий манзарасининг мухими элементи 
булиб хисобланади. Тамойиллар ходисаларнинг ички мохиятини ифодалашга 
хизмат килади. Масалан; физикадаги энергиянинг сакланиши ва бир турдан 
иккинчи турга айланиши, ижтимоий фанлар сохасида жамиятнинг уз-узини 
ташкилловчи, ривожланиб борувчи тизим эканлиги ва хюк. Илмий тамойил 
янги билим - назария учун асос вазифасини утайди.
Оламнинг илмий манзарасининг учинчи элементи — илмий фараз. Илмий 
фараз - тахминий характерга эга, исботланиши лозим булган билим. Юкорида 
курсатганимиздек, дунёнинг илмий манзараси - тушунча, тамойил, аксиома, 
фараз фикрий эксперимент (тафаккур тахлил и) методини кУллаш яъни аклий 
тахлил ёрдамида хосил килинади.
Назарий тадкикотнинг иккинчи боскичи.
104


Х,осил килинган асосларга таянган холда илмий назарияни шакллантириш
- бу боскичнинг асосий мазмунини ташкил этади. Назария - у ёки бу ходисани 
таърифлаш, тушунтиришга каратилган гоялар йигиндиси. Назариянинг 
таркибига а) тадкикот объектининг мохияти ва хусусиятлари акс этган энг 
умумий тушунчалар; б) конунлар; в) постулатлар, тамойиллар киради. Назария 
тизимли, узаро бир-бири билан богланган, бири иккинчисидан келиб чикадиган 
илмий хулосалар тизимидан иборат булади.
Назарий тадкикотнинг учинчи боскичида илгари сурилган илмий 
карашлар - конун, назария, постулат, тамойилларга таянган холда муайян 
ходисалар, жараёнларнинг мохияти талкин килинади, тушунтирилади ва илмий 
башорат илгари сурилади. Бунда фалсафий умумлашмалардан, мантикий ва 
математик методлардан фойдаланилади.
Умумман олганда, илмий билимларни хосил килишдан кузда тутилган 
максад оламни, ундаги нарса, ходиса, жараёнларнинг мохиятини, ички 
конуниятларини тушуниш ва тушунтиришдир.
Шундай килиб, эмпирик ва назарий билим тадкикотнинг эмпирик ва 
назарий боскичларида хосил килинади.
Адабиётлар:
1. Ж.Т.Тулснов.Методология научного творчества.-Т., 2001 й.
2. Ж.Туленов, С.Валиева., Илмий ижод методологияси.-Т., 2008, 49-52- 
бетлар
3. Н.Шермухаммедова. Фалсафа ва фан методологияси. - Т., УзМУ, 2005 
йил, 262-276 бетлар
4. В.П.Кохановский. Философия и методология науки. Ростов н/Д, 1999, 
255-282 бетлар
5. И.Соифназаров, Г.Никитченко, БДосимов. Илмий ижод методологияси.- 
Т., “Янги аср авлоди”, 2004 йил, 50-54 бетлар
6. Омонулла Файзуллаев. Фалсафа ва фанлар методологияси. -Т, “Фалсафа 
ва хукук институти”, 2006 й., 40-58 бетлар
7. Фанларнинг фалсафий масалалари.-Т., 2005 й, 30-53 бетлар
105


8. Билиш фалсафаси.-Т. “Университет”, 2005 й
9. Кохановский В.П., Золотухина Е.В., Лешкевич Т.Г, Фатхи Т.Б. 
Философия для аспирантов. -Ростов н/Д, 2003, 243-269 бетлар
10. Фалсафа. 
Энциклопедии 
лугат.-Т., 
“Узбекистон 
Миллий 
энциклопедияси” Давлат илмий нашриёти; 2010 йил
Т аянч туш унчалар: эмпирик тадкикот, назарий тадкикот, кузатиш, 
тажриба (эксперимент), фикрий эксперимент, анализ, синтез, туркумлаш 
(классификация), индукция, гипотетика-дедуктив метод, моделлаштириш, 
оламнинг илмий манзараси, тушунча, термин, тамойил.

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish