С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


-расм. Ирраллел кузгатишли моторнинг уланиш схсмаси



Download 1,66 Mb.
bet46/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   219
Bog'liq
С

6 4-расм. Ирраллел
кузгатишли моторнинг
уланиш схсмаси.



U


к,Ф


(ЯуЛ'>


м


U


** д|.


(6.30)


66


бунда Сг= ЛрФ ва С'м = кыФ булиб, Ф - Фи = const булгани учун Cj = const ва С'ч = const булади; пи ~ с- — чегара ёки идеал салт шалаш частотаси. Шунга биноан, частота характеристикаси гснг- ламасини \ам куйидагича ифодалаш мумкин:




и














п -~Rf
сг "


(6.31)


Номинал режим учун (6.31) ифодадаги //,,, урн и га унинг кийматнпи куйиб, номаълум С[: ни аникдаш мумкин:


и
ct:


Q






(6.32)


Узгармас коэффициент Си ниш цийматини ашнутш учун цуйи- даги нисбатдан (|)ойд;и1аиилади:


PN
- Ч? 9,55 kv pN
60а


(6.33)


Демак, параллел кузратшпли мотор учун С ниш киймати куйи- дагича топилади:


См - 9,55 С, = 9,55 ‘"R«). (6.34)


(6.32) даги С|; нинг урнига унинг С, идеал салт ишлаш частотаси аниклапади:


и»


«о


Кийматини кушиб.


/г„ =


nJh,


"н>'н


(6.35)


  1. даги механик характеристика тенгламасига биноан нарал- лел ку'згатишли моторнинг л = /(Л/) богданиши ryFpn чизик буйича узгаради.


  1. Параллел кузгатишли моторнинг механик характеристикаларини куриш

Табиий характеристиками куриш учун координаталари п
= «й, М = 0 на М = М п ~ п булган нук'голарни апикдаш ва сутра уларни бирлаштириш кифоя.
па ва Мн кийматлари мотор шчитила берилгап курсаткичлар асо- сида юк,орида келтирилгап ифодаларга биноан аниклапади. Сунгра п ва М лар учун кабул цилинган масштаблар буйича па ва Мн кий-


67







6.5~рисм. Параллсл кузгатишлн мотор-
тшнг механик характеристикалари.



матлари ордината ва абсцис-
са укдарида белгиланади. Аб-
сцисса уцининг номинал мо-
мент М
и га тегишли нуктаси-
дан юк,орига перпендикуляр
утказилади ва ундан пп нукта-
си белгиланади. Бу нук'галар-
ни тугри чизик билан бирлаш-
тириб табиий характеристика
од и пади (6.5-расм).

Табиий характеристиката
биноап частота пасайиши Ап
нинг номинал кийматини
КУ й и да г и ч а а н и кд а н ад и;



Д«н V" ' (6.36)
,1п
Параллел кузгатишли моторда Дп
и = 2-г8% булга пи учуй уни кат- тик механик характеристика™ ла деб \исобланади. Якорь занжи- рига ташки RT каршилигининг турли Я.,, Л, кийматларини кири- тиш билан сунъий ёки рсзисторли деб аталувчи характеристика- ларни оли111 мумкин. Рсзисторли характсристикаларни олишда V - U = const ва Ф = Ф = const булиши лозим. Демак, резисторли характерно™ калар \ам табиий характеристика сингари л(| нуктаси- дан утган тугри чизикдар билан ифодаланади. Аммо якорь занжи- рига киритиладиган Дг| < Rn булган гашки каршилик киймаглари- нинг купайиши билан резисторли характеристикаларнинг абсцис­са укига киилиги ортиб боради. Хаки каган, Rn ва Rtl ларни якорь занжирига киритиш билан номинал момент Мп да олинадиган но­минал днр| ва «нр2 частоталаринннг кийматлари \ам камайиб боради. Демак, пй билан л ва лир2 нук'галарини тугри чизик оркали бир- лаштириб олинган резисторли характеристикаларнинг абсцисса укига булган киялиги \ам якорь занжиридаги (RgRt) каршилиги кайматига пропорционал равишда оргиб боради. Резисторли ха- рактеристи каларга тегишли номинал частота и кийматларини (6.31) га биноан куйидагича аникданади:






(6.37)


бунда лнр — ташки каршилик Д нинг турли Дг|, Лг, киймагларини якорь занжирига киритиб, номинал М
п моментда олинадиган но­минал п , п г частоталар киймати. Демак, Д кийматини узгарги-


68




риш билам якорь занжиридаги кдршилик кдйматини R
u гача, яъни номинал кдршилик /?и = Rti + Л - 11" гача купайтириш мумкин. Агар
* II

  1. даги + Rt) урн и га Лм кийматн куйилса Ми да олинадиган номинал п частота нолга тем г, яъни п = 0 булади. Шунга бино- ан, координаталари п = л М = 0 на А/ = А/н, п = 0 булган нукдалар- ни тугри чизик, билан бнрлаштириб якорь занжиридаги R кдрши- ликкатегишли резисторли характеристика олинади (6.5-расм). Агар якорь занжирига Л( кдришлиги киритмлеа, у \олда моторнинг ишга тушириш моменти на. дсмак, токи узининг номинал цийматларига тент, яъни Мщт - А/к; /ищт = /и булади. Аммо ишга тушириш жараёни- пипг дулай шароитда утишини таъминлаш учун А/И111Т-2Л/и; /ишг-2/н булиб, уларнинг уртача кдшмати узгармас булиши лозим. Бунинг учун зса Kiuijt = Rr нинг туда циймати (6.26) га биноан аникданган булиб, унинг riOFOHTUiapH кдршилиги куйидагича \исобланади.

  1. Параллел к^згатишли моторни ишга тушириш рсзисторини х.исоблаш

Якорь занжиридаги кдршиликни /?р \исобига купайтириш би­лан номинал юкламада, яъни 3/ - Ми - const билан ишлаётган мотор частотаси п нинг п га нисбатан пасайшии Ап ни (6.30) га биноан куйидагича аникданадн:
Ли - ив - л = (R",' R'} Мн = С( Яя + R,), (6.38)
м
бунда С = -~-п- = const — узгармас коэффициент. Демак, якорь зан-
жиридаги кдршилик я+Rr) ниш дийматини бошкд масштабда олинган частота пасайиши Ап нинг к,иймаги билан аникдаш мум­кин. Шунга биноан ишга тушириш рсзисторининг туда кдршилиги на \ар бир погона кдршиликларини резисторли характеристика- ларни цуриш билан, яъни график усулда аникдаш имкони олина­ди. 6.6-расмда уч погона билан ишга тушириладиган мотор учун резистор кдршилигини \исоблаш курсатилган.
Бунинг учун, дастанвал, берилган моторнинг параметрларига би­ноан унинг табиий характеристикаси курилади. Сунгра, абсцисса уцида Милкс = 2Ми ва А/мин = (I, I + 1,2)А/и ларга тегишли нукталар белгиланиб, улардан юцори томонга перненликулярлар утказила- ди. Демак, ишга тушириш рсзисторининг туда кдршилигида хосил буладиган биринчи резисторли характеристиками олиш учун п0 би­лан Л/макс га тегишли нукдаларни тугри чизик, билан тугаштириш кифоя. Бу характеристика буйича мотор частотаси лнр1 цийматгача


69







6.6-расм. Моторин ишга тушириш рсчисторн кдршилигиии
график усулда хмсоблаш.



ортиб бориши мумкин. Бунда моторнинг айлантирувчи момент М
м.1кс дан М. гача камайиб, М - Д/ булганда у узгармас цийматга ага, яъни п - п t - const частота билан шнлай бошлайли. Мотор частотасини я га нисбатан купайтириш учуй айлантирувчи мо­мент ва, демак, якорь токи ^ийматини купайтириш лозим. Бу- нинг учуп эса ташк,и кдршилик киймаги /? ни камайтириш ки- фоя.
Ишга тушириш жараёмини ж ад ал на бир тскисда у тказиш учуп М пинг Д/ гача камайиши билан резисторнинг биринчи пого­на кдршилиги /?т| шунтланади. Бунда якордаги ток ва, демак, ай­лантирувчи момент циймати я на Миш1, гача купайиши керак. Часто­та кушмати эса инерция кучлари таъсирида узгаришга улгурмагани учуп якорь занжиридаги Rr2 каршиликка теги шли иккинчи резис- торли характеристикани олиш учун пп на 2 нуцталарини тугри чи­зик, билан бирлаштирилади. Ьу характеристика буйича частотанинг ортиб бориши билан момент к.иймати камайиб боради ва, нгг\оят, унинг циймати М=Л/ции бул ганда резисторнинг иккинчи погона Rr2 кдршилиги шунтланади. Бунда айлантирувчи момент циймати яна Д/мак(. гача купайиб цолиши лозим ва \.к.
Резисторнинг учинчи, яъни охирги ногонаси /?т3 шунтланганда табиий характеристика бошланадиган 4 нукта олинса, у колла \исоблашнинг график к,исми тугайди, акс х,олда эса Д/мин к,ийма­гнии бир оз узгартириб гра<|)ик \исоблаш кдйта бошланади. Амал- да, купи билан, уч марта к,айта курншдан сунг кисоблаш тугалла- [|ади.


70




Резисторнинг погона кдршиликлари 6.6-расмдаги графикка би- иоан амикданади. Графикдаги af кесим (6.37) ва (6.38) га биноан помина;! даршилик Дм ни ифодалагани учун резисторнинг биринчи погона даршилигими дуйидаги пропорциядан анидлаш мумкин, яъни:


Д„ = К



Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish