С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet124/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   219
Bog'liq
С

Назорат саволлари

  1. Асинхрон моторда айлапувчи магнит майдоми дандай досил булади, унинг айланиш тезлиги ва йупалнши дандай ростланади?

  2. Асинхрон моторларини ишлаш иринципини тушунтиривг.

  3. Асинхрон моторлари тузил и ши ни тушунтирипг ва диска туташти- рилган дамда фаза роторли асинхрон моторлар дадида маьлумот бсринг.

  4. Асинхрон моторидаги сирпапиш тушунчаси дадида гапириб бсринг.

  5. Асинхрон мотори номинал токини анидлаш формуласини сзипг ва унинг ишга тушириш токини номиналга нисбатан меча марта кагта були-

ШИ11И ТуШуИТИрИ)!!'.

  1. К,исда туташтирилган на фаза роторли асинхрон моторларини ишга тушириш усулларини тушуитиринг.

  2. Асинхрон мотори ишга тушириш токини камайтириш усулларини тушуитиринг.

  3. Асинхрон мотори айлантирувчи момспти формуласини сзипг.

  4. Асинхрон моторининг механик тавсифини унинг солдалашгири.пган формуласи асосида дисоблаб дурипши тушуитиринг.

  5. Асинхрон моторининг дувват ва фойдали иш коэффициентлари дандай анидлапади?


207


XI БОБ. УЗГАРТГИЧЛАР




  1. Умумий тушунчалар

Электр эксргиясини бир турдан иккинчи турга, яъни, масалан, узгарувчан токни узгармас токка ёки узгармас токни узгарувчан ток- ка, кучламиш ва ток частотасини ёки фазалар сонини бир диймат- даи бошк,а кийматга айлантириб берувчи кур и л.мал ар узгартгичлар дейилади. Шу сабабли. бундай курилмаларнинг мулжалланишига адраб, гок, частота ёки фаза сонини узгартгичлар булади. Узгарт­гичлар тузилишига кдраб айланувчи (электр машинали) ва кузгал- мас (статик), узгаргирилган микдорнинг ростланиши ёки ростлан- маслигига кдраб бошкдриладиган ва бошкдрилмайдиган булади. Узга- рувчан токни узгармас токка айлантириб берувчи узгартгич тукрилагич, узгармас токни узгарувчан токка айлангирувчиси эса инвертор дейилади.
Баъзи узгартгичларни тугрилагич ва инвертор сифатида \ам иш- латиш мумкин. Маълумки, электр эиергияси биздаги \амма стан- цияларда частотаси 50 герц булган узгарувчан гок сифатида ишлаб чикдрилади. Аммо, электролиз, электрометаллургия, темир йул транспорти ва баъзи станоклар электр юритмасидаги моторлар, ак­кумулятор батареяларини зарядлаш ва шу кабилар учун узгармас ток талаб килинса, электротермия ва юк,ори частотал и электр юрит- ма моторлари учун юкори частотали ток талаб кдлинади. Автомат- лаштирилган узгармас ва узгарувчан ток электр юригмаларида тугри- ланган кучланиши росгланадиган бошцарилувчи ток узгартгичлар ва частотаси росгланадиган бошкдрилувчи частота узгартгичлари кулланилади.
Бундай узгартгичлардан таъминланувчи электр моториницг час­тотаси кенг микёсда ростланиб, унинг механик характеристикаси- ни талабга мувофик, равишда узгартириш имкони булади. Автома­тика ва турли узгартгич схемаларида фаза сонини узгартирувчи курилмгшар \ам кенг кулланилади.

  1. Ток тури ва частота цийматини узгартирувчи электр машина узгартгичлар

Электр машина узгартгичлар, умуман, асинхрон, синхрон ва узгармас ток моторлари билан айлантирилувчи узгармас ёки узга­рувчан гок машинадаридан иборат булади. Турли кучланишга эга булган узгармас токни олиш учун мотор-генератор деб аталган аг- регатдан фойдаланилади. Амалда кенг тарк,алган бундай агрегат асинхрон ёки синхрон мотор валига муфта билан туташтирилган ва у билан айлантирилувчи узгармас ток генераторидан иборатдир.


208




Узгарувчан токни узгармас
токка айлантириш учун бир
якорли ток узгартгичи деб ата-
лувчи узгартгич \ам куллапи-
лади. Якорь валига коллектор
ва \алкдлар урнатилган узгар-
мас ток машинасидап иборат
булган бупдай узгартгичдан
инвертор сифатида фойдала-
ниш \ам мумкин (11.1-раем).

Узгартгич якорига узгармас
ток берилса, у узгармас ток
мотори сифатида ишлаб, уч-
бурчак схемаси билан улангаи
якорь чульами ва унга улан-
ган \алкдлар оркдли узгарув-

чан ток олинади. Бунда \алк,алар сони олинадиган узгарувчан гок-
нинг фазалар сонига тенг, яъни масалан, олти фазали ток олиш
учун якорь валига олтита хдлка урнатиш лозим булади.

Агар узгартгич \алк,алари орк,;иш якорь чулгамига узгарувчан ток берилиб, машина кутбига урнатилган кузгатиш чулгамига узгармас ток берилса, у \олда машина асинхрон мотор сифатида айланиб А
ва В чуткалардан узгармас ток олинади.

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish