С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


Уп ур ’ ’ бунда В — магнит индукниянинг уртача диймати, Тл



Download 1,66 Mb.
bet20/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   219
Bog'liq
С

Уп ур ’ ’
бунда В — магнит индукниянинг уртача
диймати, Тл;



З.Ю-р.км. Дакии к> гГ'1'Ф
остила (якормши смрткда)
машиI иидукциипиш
ТаКСИМЛНШИШ!.



/ — утказгич узунлигининг актив дисми, м;
м
г — утказгич нинг даракат частотаси, ....


Маълумки, узгармас ток машинасиниш' о. ю. к. диймати якорь чулгамидаги параллел шохобчада досил булувчи э. ю. к. га теш бу­лади.
Демак. машинада досил булувчи о. ю. к. ни анидлаш учуп дас- таввал параллел шохобчага тсгишли утказгичлар сонини белгилаш зарур.
Якорь чулгамидаги утказгичлар сонини N
, параллел шохобчалар сонини 2а билан белгиласак, дар бир параллел шохобчадаги утказ­гичлар сони г,' булади. Шуш а бимоан, якорь чулгамида досил булув­чи э. ю. к. £ нинг уртача дийматини дуйидагича анидлаш мумкин:


ГГ jV „ , Д' ,,
£, = £4 - = В..
А;, , Я,
» Урур 2а ’


(3.12)


Машина паспортида якорнинг айланиш частотаси ^[‘^J бе- рилади, шу сабабли £я нинг ифодасидаги чнзидли частота и ни п
ордали белгилаш лозим, яъни у = , аммо лО = 2/тг булган и учун
у = булади, v нинг дийматини (3.12) и(1>одага дуйиб дуйидаги- ни досил диламиз:


£,.


о / 2ртл N_
№ {,0 2а’



27


бунда B9ph ~ В • S - Ф — бир жуфт кутблар остидан якорнинг сат- \и S=vl га утадиган магнит ок,им. Шунга биноан якорда \осид будунчи э. ю. к. нииг киймати куйидагича ифодаланади:


£ = £* пФ = * иФ, (3.13)
бунда кЕ ~ ^ const — машина параметрларига 6of;ihk, булган э.
ю. к. доимийси. Демак, узгармас частота п билан айланадиган якорь чулгамида \осил булган а. ю. к. пинг к,иймати магнит ок,им Ф га тутри мропорционал булади. Мисол учун кутбларидаги магнит ок,им Ф = 0,1 Вб, утказгичлари сони .^=360, = 2а = 4 ва айланиш час- тотаси п = Ю00 ,1ИЛ булган узгармас ток машинасида косил булган
М И Е J
э. ю. к. киймати куйидагича аникланади:
Е = pNmb = 2 360 ( 000.0j _ 60() в я 6 Ой 60 2


  1. боб. узг армас ток машинасининг МАГНИТ ЗАНЖИРИ, ЯКОРЬ РЕАКЦИЯСИ ВА КОММУТАЦИЯСИ

  1. Магнит запжири ва уни х,исоблаш

Машина кутбларига урнатилган кузгагувчи чулгамга узгармас ток берилса, кутбнинг пулат узагидаги элементар магнитчалар чулгам- даги токдан косил булган ташк,и магнит майдон томон бурила бош- лайди. Чулгамдаги ток к,иймати ортиши билан ташк,и магнит май­дон томон бурилувчи элементар магнитчалар сони \ам купайиб боради. Пулат узакдаги элементар магнигчалар кузгатилиши билан умумий магнит майдоп кескин равишда зурая боради. Шунга би­ноан, пулат узакдаги элементар магнигчаларни кузгатиш учун чул­гамга бериладиган ток кузгатиш токи деб, чулгам эса кузга- тувч и чулгам деб аталади. Аста-секин купайтирилаётган кузга­тиш токининг бирор кийматидан бошлаб, ташк,и майдон томон буриладиган узакдаги магнитчаларнинг сони камайиб боради ва ток- нинг бошкд бирор кушматида атрофдаги магнит майдонга кушн- лувчи узак магнитчаларининг сони тугайди. Шунга биноан, пулат узакнинг элементар магнитчаларининг барчаси ташки магнит май­дон томон бурилиб булган \олати унинг туйинган колати деб, бу Колатни олиш учун керак булган кузгатиш токининг киймати туйи- ниш токи деб аталади. Узак магнитчаларининг ташки магнит май­донга пропорционал равишда ортиб борувчи колати узакнингтуйин-


28







мант долати деб аталади. Кугбларш» х,осил
булувчи магнит одим Ф ниш магнит юри-
тувчи куч F
га бокланишини ифодаловчи
Ф ~f(F) эгри чизиги машинанинг магнит-
ланиш характеристикаси деб юритилади
(4.1-раем).

Магнит юритунчи кучнинг миднори
ампер-урамлар сони билаи улчаниб, узгар-
мас ток машинаси учун унинг диймати
дузгатувчи чулгамдаги токнинг чулгам
урамлари сонига кунайтмасидан анидла-
нади (агар !•'- 100 ампер-урам булса, у
холла 100 урамли чулгамдан 1 ампер ток-
ни ёки бир урамли чулгамдан 100 ампер

токни утказшп мумкин). Узгармас ток маншнасининг магнит зан- жири станина, дутб узаги, дутб узаги билан якорь уртасидаги дано оралиги, якорь узагининг тишли дисми на якорь узагидап иборат булиб, булар турли магнит даршиликларга эгадир. Булар орда л и дугбларла хосил дилинган магнит одимнинг асосии дисми Ф утиши

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish