Рнинг кристалланиши 3-мавзу. Металларнинг кристалланиши Режа


 Иккиламчи кайта кристалланиш



Download 0,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana25.02.2022
Hajmi0,51 Mb.
#462752
1   2   3
Bog'liq
1 3 маруза Металларнинг кристалланиши (1)

3.2. Иккиламчи кайта кристалланиш. 


Суюк холатдаги барча моддалар совутилганда оқувчанлик қобилиятини 
ўйқотиб, қаттиқҳолатга ўтади. Хархил моддалар учун бу ўтиш хархил бўлади. 
Қотишнинг икки тури мавжуд. 
1. Моддаларнинг кристалланиши.
Суюқ ҳолдаги модда маълум 
ҳароратгача 
совутилганда 
майда 
кристалланиш 
марказлари
-майда 
кристаллчалар пайдо бўлади: тартибли жойлашган ва ўзоро қаттиқ боғланган 
атомлар, молекулалар ва ионлар. Совиб бориш натижасида булар ёнида янгилари 
пайдо бўлади ва модданинг бутун ҳажмини эгаллайди. 
2. Ҳарорат пасайиши билан суюқликнинг қовушқоқлигини тез 
ортиши.
Бу 2 хил бўлади: 
1) Кристалланиш умуман бўлмайди: сургуч, мум, смола. Буларни аморф моддалар 
дейилади. 
2) Кристалланиш бошланмасдан модда қотади, чунки қовушқоқлик ортиши 
тезлиги кристалланиш тезлигидан анча катта бўлади, шунинг учун кристалланиб 
улгурмайди. Буларни ойнасимон моддалар дейилади. 
Молекулалар панжарада 
тебраниб туради: лекин ўзоро боғланиш кучи ушлаб 
туради. Кристалл юзасидан чикиб кетиб, суюк холатга ўтиш учун маълум 
иссиклиқ энергиясини олиш керак. Суюқ фазада модда ҳажм бирлигининг 
энергияси эриш ҳароратида кристаллик фазадагигидан катта бўлади. 
Бу 
ички энергиялар
фарқи 
нисбий эриш
ҳароратига тенг. 
Тескариси, яъни кристалланиш фақат "суюқ фаза-кристалл" системасидан 
юкоридаги энергия чикиб кетгандан сўнг бошланади. 
Нотўғри фикрлар хам бор: модда қотганда молекулалар яқинлашиб 
боғланиш кучи ортади ва "қаттиқликни" таъминлайди деган. Сув, висмут, 
сурмалар қотганда кенгаяди-ку: демак молекулалар узоқлашади, Қаттиқҳолатда, 
албатта, молекулалар ўзаро кучлироқ боғланган. 
Шунинг учун қотиш жараёнида хал қилувчи фактор-бу заррачаларнинг 
иссиқлик харакатлари эркинлигининг чегараланганлигидир. Бу чегараланиш 
заррачаларнинг ўзоро боғланиш кучининг ортиши билан ифодаланади, бу эса 
улар кристаллда тартибли жойлашгандан сўнг пайдо бўлади. 
Металларнинг 
суюқҳолатдан 
қаттиқҳолатга 
ўтиши 

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish