Рмон дарахтларини зараркунанда, касалликларидан



Download 3,01 Mb.
bet32/37
Sana11.03.2022
Hajmi3,01 Mb.
#491103
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37
Bog'liq
манзарали дарахтлар зараркунандалари 22222

Антагонист бактерияларни цуллаш х,ам микроорганизмлар орасидаги антибиоз механизмига асосланган. БасШш зиЪНШ (пичан таёкцаси) тупроц, сув ва завода учрайди. Бу бактерия асосида тайёрланган препаратлар кучатхоналарда, иссикуоналарда ва дала экинларида касаллик цузгатувчи бир цатор замбуруглар (Ккросюта, Риапит, АРетапа, РкуюрШкога, РуШит турлари) га царши уруг дорилаш ва кучириб экиш даврида кучат ва них,оллар остига сувга цушиб цуйиш х,амда усув даврида усимликларга пуркаш усули билан цулланилади.
Рхеиёотопах туркумига мансуб ризобактериялар дарахтларда ун-шудринг, калмараз ва бактериозларга кцрши хдмда улларнинг кучатлари ва илдизлари чиришига царши уруг дорилари сифатида цулланилади.
Кимёвий курашусули
Кимёвий усулни цуллашда уруглар цуруц, ярим цуруц ва нам усулда дориланади, препарат тупроцца (зарарсизлантириш учуй) солинади, иссицхоналарни зарарсизлантириш учуй ишлатилади, усимликларга кукуй шаклида чанглатилади ёки суюц шаклда пуркалади. Кимёвий препаратларни ишлатишдан олдин х,ар доим идиш устидаги ёрлицларини диццат билан уциш, препарат экинни цанча вацт давомида касалликдан х,имоя цилишини урганиш лозим.
Пестицидларни кдтъий равишда фацат “Узбекистан республикаси цишлоц хужалигида ишлатиш учуй рухсат этилган пестицидлар ва агрохимикатлар руйхати” да белгилаб цуйилган регламентлар асосида цуллаш лозим.
Фунгицидлар усимлик барглари, новдалари ва шохларига, юцорида курсатилган усуллар ёрдамида пуркалади. Яраларни даволаш учуй уларга ангисептиклар суртилади. Зарарланган усимликнинг ички цисмларини даволаш учуй унинг танасига фунгицидларни инъекция цилиб х,ам киритилади. Пуркаш учуй махсус пуркагичлар цулланилади.
Пуркаш катта, уртача ва майда томчилар билан утказилиб, у катта, кам ёки ута кам х,ажмли (УКХД) булиши мумкин (1-жадвал).
Пестицид усимлик аъзоларига яхши ёпишиши ва юзани яхши цоплаши учуй унинг эритмасига х,ар хил сирт фаол моддалар цушилади. Пуркаш ишлари шамолсиз, цуруц об-х,авода, эрталаб ёки кучцурун шабнам тушишидан олдин утказилади. Кундузи ишлов берилса, тугри тушадиган цуёш нурлари баргларни куйдириши мумкин. Тинч, булутли об-х,авода ишловлар куннинг х,ар кцндай вацтида угказилиши мумкин. Чанглатиш х,ам тинч об-х,авода утказилади, шудринг тушганда чанглатиш яхши натижаберади.
Патогенларга таъсир этиш усулига цараб контакт ва системали таъсирли пестицидлар ажратилади.


Download 3,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish