Рўйхатга олинди №


-мавзу. Органик реагентларда аналитик гуруҳлар тушунчасининг ўзига хослиги



Download 138 Kb.
bet4/9
Sana24.02.2022
Hajmi138 Kb.
#196108
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
2 5262535149031000985

3-мавзу. Органик реагентларда аналитик гуруҳлар тушунчасининг ўзига хослиги
ФАГ, ААГ ва ХАГ лар. Туз ва комплекс ҳосил қилувчи функционал аналитик гуруҳлар (ФАГ), ФАГ нинг металлар билан боғланиш турлари: ковалентли, координацион. Одиий тузлар ва ички комплекс бирикмалар. Специфик функционал аналитик гуруҳлар. Органик реагентлар молекуласида (орто-, пара-, пери- ҳолат) ФАГ жойлашишининг аҳамияти. аналитик-актив (ААГ), характерли-аналитик (ХАГ) гуруҳлар.
4-мавзу. Копмлекс ҳосил қилиш реакциялари
Органик реагентлар таъсирининг ўзига хослиги, (ички комплекс бирикмалари) уларнинг рН га боғлиқлиги, таутомер шакллари. Органик реагентлар ва уларнинг хелатлари ранглилиги (хромофор гуруҳлар), боғланиш эффекти, квазиароматик халқалар, хелатларнинг асосий турлари: нейтрал, катионли, анионли; бир турли ва аралашлари, координацион тўйинган. Координацион тўйинмаган; Ион ассоциатлари.


5-мавзу. Органик моддаларда аналогия гепотезаси
Кузнецовнинг аналогия гепотезаси, аналогия назарияси, айрим тур органик реагентлар таъсири билан сув, аммиак, водород сульфид каби анорганик бирикмалар таъсирида ўхшашликнинг кўзатилиши. Бу назария бўйича кам эрувчан гидроксидлар ҳосил қилувчи элементлар ионларининг органик реагентларнинг ROH туридаги реагентлари билан ҳам кам эрувчан бирикма ҳосил қилиши, шунингдек металл ионларининг R-SH туридаги органик реагентлар билан ҳам чўкма ҳосил қилиши. H-NH2, H2S ва H2O лар билан чўкма ҳосил қилишидаги ўхшашлик ҳақида. Комплекс бирикмаларида хелат эфекти, халқа ҳосил қилиш қоидаси.


6-Мавзу. Органик реагентларнинг экстракциясида қўлланилиши Экстракция константаси, тақсимланиш константаси, уларга таъсир этувчи омиллар. Экстракция даражаси (ажратиб олиш омиллари) ва унинг тақсимланиш коэффициенти билан боғлиқлиги. Тақсимланиш коэффициентини аниқлаш методлари. Ажратиш омили, иккита экстракцияланадиган бирикмани ажратиш учун керак бўлган шароит (ДА:ДВ·104; ДА.ДВ1) Экстракция қилиш учун шароит; экстракцияга шарт-шароит яратувчи омиллар (ўлчовини катталаштириш, зарядини камайтириш, гидрофил группаларнинг йўқлиги). Экстракция жараёнига массалар таъсири қонунини қўллаш.

Download 138 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish