Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


Баҳолар даражаси ўзгармаган ҳолда ЯИМнинг пасайиши классик модел буйича қуйидагича тушунтирилади



Download 283,5 Kb.
bet31/32
Sana21.02.2022
Hajmi283,5 Kb.
#65491
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32
Bog'liq
МАКРОИҚТИСОДИЁТ Оралиқ назорат саволлари 2019-2020

3.Баҳолар даражаси ўзгармаган ҳолда ЯИМнинг пасайиши классик модел буйича қуйидагича тушунтирилади:
а) потенциал ЯИМ ўзгармагани ҳолда ялпи талаб ўсади;
б) бир вақтнинг ўзида ялпи талаб ва потенциал ЯИМ камаяди;
в) ялпи талаб ўзгармагани ҳолда потенциал ЯИМ ўсади;
г) потенциал ЯИМ пасайгани ҳолда ялпи талаб ўсади.
4.Оукен қонунига биноан ҳақиқий ишсизлик даражасининг табиий ишсизликдан 4 фоизга ошиши ЯИМ реал (ҳакикий) ҳажмини % ҳисобида унинг потенциал миқдоридан орқада қолишига олиб келади:
а)2% га; б)10% га;
в)4% га; г) 5% га.
5.Келтирилган маьлумотларга асосланиб ялпи ички маҳсулот кўрсаткичини аниқланг:
1.Соф инвестициялар-51,2; 2.Экспорт ҳажми-15,3;
З.Амортизация-12,7; 4.Давлат хариди- 57,4;
5.Бизнесга эгри солиқлар-13,3; 6.Импорт ҳажми- 12,4; 7.Фойда солиғи-40.8; 8.Шахсий истеьмол харажатлари- 223,1;
9. Иш ҳақи-250; 10. Корпорация фойдасига солиқ-12.
а) 347; б) 357,6 ; в) 347,3; г) 388,1.


Тузувчи: Ярматов Ш.Ч.
Кафедра мудири: Отамуродов Ш.Н.
Вариант –29
1.Кейнснинг оддий мультипликатори. Таянч иборалар: Мультипликатор самараси, мультипликация механизми, МРС, мультипликаторнинг графикдаги кўриниши, алгебраик келтириб чиқариш.
2. Макроиқтисодий айниятлар. Таянч иборалар:Даромадлар ва харажатлар тенглиги, Ялпи талаб ва ялпи таклиф тенглиги, Инвестициялар ва жамғармалар тенглиги. Давлат жамғармалари, хусусий жамғармалар ва ташқи дунё жамғармалари.
Масала
Айтайлик истеъмол саватига фақат шакар ва гўшт кирсин. Жадвалда бу товарларни ишлаб чиқариш ҳажми ва нархи келтирилган. 2016- йил базис йили бўлса 2017 -йил учун ЯИм дефлятори ва истеъмол нархлари индексини аниқланг

Йиллар

Ишлаб чиқариш (ш.б.)

Бир ш.б. маҳсулот баҳоси (пул. бирл.)

шакар

гўшт

шакар

Гўшт

2016

730

930

500

2700

2017

700

990

650

3200



Тест
1.Транферт тўловлар, бу:
а) маҳсулот ва хизматларга уй хўжаликлари томонидан тўловлар;
б)товарлар ва хизматларни сотиб олишга ҳукумат томонидан қилинган харажатлар;
в)миллий даромадга қўшилмайдиган даромад тури;
г)ҳамма жавоблар нотўғри.

2.Иқтисодиёт қуйидаги маълумотлар билан ифодаланган: аҳолининг умумий сони 65млн. киши; меҳнат ресурслари сони 44млн.киши. Ишсизлар сони 4млн. киши. Иш билан бандлар сони 36 млн. киши. Бу ҳолатда ишсизллик даражаси тенг бўлади:


а) 9.09%; б)10% ; в) 11.1% ; г) 6.15 %.

3.Агар номинал даромад 5% га , баҳо даражаси эса 10% ошса, у ҳолда реал даромад:


а)2% га ошади; б)5% ошади;
в)2% га камаяди; г) 5% га камаяди.

4.Фараз қилайлик,мамлакатда даромад ўтган йилга нисбатан 200 бирликка ўсган ва бу истеьмолни 160 бирликка ўзгаришига олиб келган.Унда жамғаришга бўлган чегаравий мойиллик (МРS) ва истеьмолга булган чегаравий мойиллик MPC) нимага тенг булади?


а)20% ва 80%; 6)75% ва 25%;
в) 25%ва75%; г)80% ва 20%.

5. АD эгри чизиғининг чап ва ўнг томонга силжиши баҳолар даражасига таъсир этмайди, агар:


а) бу силжиш A S эгри чизиғининг горизонтал кесимида булса;
б) бу силжиш AS эгри чизиғининг вертикал кесимида бўлса;
в) бу силжиш AS эгри чизиғининг оралиқ кесимида бўлса;
г) иқтисодиёт тўлиқ бандлик шароитида бўлса.



Download 283,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish