Натижалар қуйидаги жадвалга ёзиб борилади.
№
|
Намунанинг номи
|
Таъсир кучи
F, H
|
Удар пайтидаги энергия
Q, Дж
|
U, B кучланиш
|
f, Гц амплитуда
|
S, см2
|
|
|
|
|
|
|
|
Бу ерда, F – таъсир кучи, Н; Q – парчалаш энергияси, Дж; U – зўриқиш амплитудаси, В; f – осциллограф экранидаги ўлчанган сигнал частотаси, Гц; S- Куч таъсир эттирилаётган намунанинг ўлчами. см2.
Ўлчашлар натижаси бўйича U(S) ва f(S), U(F) ва U(S) ёки f(F) ларнинг боғлиқлиги тузилади.
АМАЛИЙ ИШ №6
Тоғ жинсларининг мустахкамлик кўрсаткичларини ҳисоблаш.
Мор назариясига асосан тоғ жинсларининг емирилиши- нормал зурикмалар ёки уринма зурикмаларнинг маълум бир чегаравий кийматдан ошиб кетганда содир бўлади. Нормал ва уринма зурикмаларнинг боғлиқлиги парабола шаклида бўлиб, тоғ жинсининг мустахкамлик паспорти дейилади. Нормал чузилишга ва кисилишга булган мустахкамлик чегараларида киска чегарада координата бошидан маълум бир (С) масофадан утувчи тугри чизик шаклда булиши мумкин ва куйидаги формуладан аникланади:
τ=C+δtgη,Па, кг/см2
бунда τ-уринма зурикма ; δ-нормал зурикма, η-тог жинсининг ички ишкаланиш бурчаги.
Кисилишга булган мустахкамлик чегараси бир ук буйлаб кисилишда куйидаги формуладан аникланади.
δсж=Pmax/S, кг/см2
бунда Рmax-емирилишдаги максимал кисувчи куч, Н,кг
S-намунанинг кундаланг кесим юзаси, см2, м2.
Чузилишга булган мустахкамлик чегараси хам бир ўк бўйлаб қисилишдаги мустаҳкамлик чегараси формуласидан аникланади; бунда δmax-максимал чузувчи куч.
Чузилишга бўлган мустаҳкамлик чегарасини аниқлашда намуналарни тайёрлаб олиш жуда қийин бўлганлиги учун чўзилишга бўлган мустаҳкамлик чегараси, цилиндрсимон намунани диаметр бўйлаб қисилишдан емириш усули кўлланилади.
Бунда цилиндрсимон намуна пресс марказига ётқизилиб қўйилиб диаметри қисилади ва емирилишдаги (Pmax) максимал куч аниқланади ва чўзилишга бўлган мустаҳкамлик чегараси қуйидаги формуладан аниқланади:
δр=0.604·Pmax/d·h, кг/см2,Па.
Бунда Pmax-максимал емирувчи куч, Н, кг
d-намуна диаметри. см,
h-намуна баландлиги,см.
Ички ишкаланиш бурчаги куйидаги формуладан аникланади:
η=2[arctg(B+2/2)-45°]
Бунда В-бирликсиз катталик бўлиб куйидаги формуладан аникланади:
В=
Илашиш (соф силжиш) куйидаги формуладан аникланади:
С=В·
Хисоблашлар бажарилгандан сўнг мустахкамлик паспорти қуйидаги тартибда тузилади. Координата системаси чизилиб абцисса ўқига нормал зўриқмалар ордината ўқига уринма зўриқмалар қўйилади. Координата бошидан ўнг томонга масштаб бўйича қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси ( ) қўйилади ва А нукта белгиланади. ОА кесма айлана диаметри деб қабул қилиниб ярим айлана ёки айлана чизилади. Координата бошидан чап томонга чўзилишга бўлган мустаҳкамлик чегараси қўйилади ва ОВ кесма диаметр деб қабул қилиниб ярим айлана ёки айлана чизилади. Иккала айланалардан уринма ўтказилади, ушбу уринма мустаҳкамлик паспорти дейилади. Уринма билан горизонтал ўқ орасидаги бурчак тоғ жинсининг ички ишқаланиш бурчаги дейилади. Уринманинг ордината ўқи билан кесишган нуқтаси қиймати соф силжиш (С) га тенг бўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: |