Режа: Зардуштийлик. Зардушт ҳаёти ва фаолияти, таълимоти. “Авесто” зардуштийликнинг муқаддас китоби


) янги туғилган чақалоқ саккиз кунлигидаёқ хатна қилиниши шарт; 2)



Download 76,5 Kb.
bet3/5
Sana21.02.2022
Hajmi76,5 Kb.
#34809
1   2   3   4   5
Bog'liq
9mavz

1) янги туғилган чақалоқ саккиз кунлигидаёқ хатна қилиниши шарт;
2) яҳудийнинг бирон-бир қадами дуосиз босилмайди;
3) яҳудийлар туя, чўчқа, қуён, от, эшак гўштларини емайдилар, улар ейдиган ҳайвон гўштида қон доғи бўлиши мутлақо мумкин эмас;
4) Яҳудий эркакларининг кийимлари узун, бир хил матодан тикилган бўлиши, боши ҳатто уйқуда ҳам бирор нарса билан беркитилган бўлмоғи лозим;
5) Диний маросим бажарилаётганда кийимнинг устидан албатта ёпинчиқ ташланиши шарт;
6) ҳафтанинг шанба куни дам олиш қатъий талаб этилади. Бу кун ҳеч қандай юмуш, иш билан шуғулланилмайди, овқат пиширилмайди, олов ёқилмайди, қўлда бирор нарса кўтариб юрилмайди, пулга қўл теккизилмайди.
Байрамлари:
Пасха, ўрим-йиғим байрами, янги йил, гуноҳларни кечиришни сўраш куни, алоҳида чайлаларда яшаш керак бўлган етти кунлик куз байрами, Библия тарихига бағишланган баҳор байрами ва бошқалар.
Яҳудийлик динининг жаҳон динига айлана олмагани сабаблари: Яҳудийликнинг талаблари, маросимлари жуда кўп ва оғир бўлганлиги, яҳудийларнинг бошқа миллат вакиллари билан никоҳга кириши ман этилганлиги, ўзларини барча халқлардан афзал-мумтоз билиб, ўжар, миллатчи, ирқчи ва ҳудбин бўлганликлари.
Яҳудийликдаги оқимлар 2 гуруҳга бўлинади: қадимий ва замонавий оқимлар.
Қадимий оқимларга киради: Садуқийлар, Фарзийлар, Ессейлар.
Садуқий номи подшоҳ Довуд пайғамбар даврида яшаган руҳоний Садуқ номи билан боғлиқ. Кўплаб мансабдор руҳонийлар садуқий бўлганлар. Улар диний ишларда фақат Қонун (Мусонинг беш китоби)ни тан олганлар. Қонунда руҳонийлар, қурбонликлар, ибодат ҳақида сўз боради, лекин охират ва қиёмат ҳақида ҳеч нарса дейилмаган. Шунинг учун садуқийлар қиёматда ўлганларнинг қайта тирилишини тан олмаганлар.
Фарзий номи қадимий яҳудий тилидаги “тушунтириш”, “ажратиб кўрсатиш” сўзидан олинган бўлиб, улар Мусонинг қонунини шарҳлаганлар ва оддий одамларга ўргатганлар. Фарзийлар Мусонинг замонидан бери оғзаки анъана давом этиб келаяпти деб ҳисоблайдилар. Улар ҳар бир авлод ўз эҳтиёжларини қондириш учун Қонунни шарҳлай олади деб билганлар.Фарзийлар жуда кўп пайғамбарлар таъкидлаган қиёматга, ўлганларнинг қайта тирилишига ишонганлар.

Download 76,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish