Режа: Метаболизм нима ва унинг турлари дм ларни организмдан чикиб кетиш йуллари ва буйрак экскрецияси. Дори моддаларидан захарланиш, турлари



Download 1,41 Mb.
bet3/3
Sana26.04.2022
Hajmi1,41 Mb.
#582352
1   2   3
Bog'liq
10 ДОРИ ВОСИТАЛАРИНИНГ ЎЗАРО ТАЪСИРИ

ДМ организмдан чикиш йуллари

  • ДМ организмдан чикиш йуллари
  • 1. Сўлак
  • безлари оркали
  • М-н: йод сакловчи
  • препаратлар
  • 2. Тер безлари оркали
  • 4. ичак безлари
  • оркали
  • М-н: кучсиз органик
  • кислоталар
  • 5. Куз ёшлари оркали
  • М-н: Рифампицин
  • 6. Кўкрак безлари
  • оркали
  • М-н:ухлатувчи пр-тлар
  • Спиртли моддалар
  • никотин
  • 7. Ўпка оркали
  • Газсимон,учувчи ва
  • ингаляцион наркоз
  • моддалар

Захарланиш ва уни бартараф этиш усуллари.

  • Захарланиш ёки ДМ токсик эффекти:
  • плазматик мембрана
  • тўқималараро мембрана
  • ферментларда юзага чикади.
  • Шунинг учун хам дориларни токсик эффектлари аввало кон пайдо килувчи органларда, жигарда, буйракда, ОИС-да ва шу системалардаги безларда намоён бўлади.

Захарли моддалар организмдаги патологик процессларни 3 йўналишда юзага чикаради:

  • Захарли моддалар организмдаги патологик процессларни 3 йўналишда юзага чикаради:
  • 1. Умумий токсик жарохатлаш билан;
  • 2. Умумий ва специфик аллергик реакцияларни юзага чикариш билан;
  • 3. Баъзи орган ёки тукималарнинг функциясини специфик жарохатлаш билан.

Захарланишга карши тадбирлар

  • Захарланишга карши тадбирлар
  • Мембраналарни
  • мустахкамловчи,
  • стабилловчи
  • препарат
  • ларни бериш
  • 3. Захарни тез
  • рок конга ути
  • шини ва тез
  • рок организм
  • дан чикиб кети
  • шини таъмин
  • лаш

Ўткир захарланишда кўрсатиладиган биринчи ёрдам 4 та асосий группага бўлинади.

  • 1. Организмга тушган захарли модда ва дориларни конга сўрилишини тухтатишга каратилган вазифалар;
  • 2. Организмга тушган захарли модда ва препаратларни тезрок организмдан чикишини тезлатувчи вазифалар;
  • 3. Организмга сўрилган захарли моддаларни зарарсизлантиришга каратилган вазифалар;
  • 4. Организмга тушган захарли моддаларнинг таъсирини уларнинг функционал антогонистлари ёрдамида камайтиришга каратилган вазифалари киради.

Захарланганда ёрдам

  • ОИС-дан ОИС-га тушган захарли модда ва препаратларни механик йўллар билан чикариш (меъдани ювиш)
  • Адсорбентлар билан захарли моддаларни ютиб олиш (карболен, активланган кумир кукуни)
  • Захарли моддаларни химик йўллар билан захарсизлантириш (танин, молоко, тухум оксили,марганцовка эритмалари).
  • Пешоб хайдовчи дорилардан фойдаланиш, гемодиалез, гемосорбция ва кон куйиш билан кон алмаштириш ва бошкалар.
  • Инактивацияни-зарарсизлантиришни антидотлар билан амалга ошириш (морфин-ноларфин,дефероксамин-темир билан захарланганда)
  • Хушсиз беморларда асфиксияни олдини олиш.

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish